Od poljoprivrede do medicine – industrijski gasovi trebaju svima

Prema poslednjem izveštaju kompanije Technavio, očekuje se da će tržište industrijskih gasova u Evropi nastaviti sa rastom, sa CAGR od 4,12 odsto između 2022. i 2027. godine, dok se predviđa i da će se za tih pet godina veličina tržišta povećati za 5,3 milijarde evra.

U Srbiji, na čelu sektora industrijskih gasova stoji kompanija Messer Tehnogas, čija je dobit u 2021. godini porasla za 34 odsto.

Tržište industrijskih gasova u Evropi vredno je 15,3 milijarde evra, a jedan od značajnih faktora koji pokreću njegov rast je, kako ističu u analizi, sve veća potražnja za industrijskim gasovima u zdravstvenoj industriji, posebno u proizvodnji medicinskih gasova i respiratornoj terapiji. Potreba za industrijskim gasovima raste i u industriji hrane i pića, koja ih koristi za modifikovano atmosfersko pakovanje i karbonizaciju, navodi Technavio.

Slične potrebe za gasovima ima i srpska privreda. Kako za Biznis.rs kažu iz Messer Tehnogasa, pre desetak godina njihovi najveći kupci dolazili su iz petrohemije, metalske i prehrambene industrije, kao i zdravstva i trgovine. Danas, po izbijanju i jenjavanju pandemije, struktura potražnje iz domaće industrije se promenila.

„Tokom pandemije značajan udeo u proizvodnji imao je medicinski kiseonik, koji je testirao naše mogućnosti do krajnjih granica, kao uostalom i mogućnosti celokupnog zdravstvenog sistema. Kada je reč o promenama u potražnji, pored značajnog udela metalurškog sektora, veliki broj stranih kompanija sa svojim greenfield investicijama u Srbiji iskazuje potrebe za industrijskim i gasovima visoke čistoće u proizvodnji elektronskih i mehaničkih komponenti, uključujući i veoma sofisticirane proizvode u automobilskoj industriji, proizvodnji automobilskih guma, kao i termičkoj obradi i pakovanju hrane u prehrambenoj industriji„, ističu iz Messera.

Domaća kompanija, koja je u 2021. godini prema podacima bonitetne kuće CompanyWall ostvarila dobit od 27,3 miliona evra, jedina u regionu poseduje punionicu helijuma. U taj pogon u Pančevu, otvoren 2014. godine, Messer je investirao pet miliona evra. U najširoj javnosti prva asocijacija na helijum su dečji baloni, ali taj gas ima daleko ozbiljnije primene.

„Dečiji baloni jesu najveselija primena helijuma i generalno veoma bitna za za event industriju. Gasoviti helijum se, međutim, koristi kao rezonatorski gas za lasersko sečenje, u mešavinama za specijalna zavarivanja, kao radni gas u kontroli kvaliteta, za detekciju curenja, za vazdušne jastuke, meteorološke balone i slično. Tečni helijum se koristi za postizanje niskih temperatura za superprovodne magnete u medicini i načunim istraživanjima. Industrija Srbije sve više koristi helijum i činjenica da se punionica helijuma nalazi u Pančevu svakom periodičnom krizom u snabdevanju ima sve veći značaj„, ističu iz Messer Tehnogasa.

Jedna od ključnih industrija u Srbiji je prehrambena, a iz Messera primećuju da su sve veće potrebe tržišta za svežim pakovanim proizvodima, bilo da se radi o mesu, salatama, sendvičima, testeninama ili gotovim jelima.

„Te namirnice pakuju se u modifikovanoj atmosferi naših gasova, bez dodatih hemikalija, čime se produžava rok trajanja, zadržava kvalitet i širi tržište. Gaziranje bezalkoholnih napitaka, vode i piva se vrši ugljen-dioksidom. Takođe, gajenje paradajza, krastavca i drugog povrća se vrši u plastenicima doziranjem male količine ugljen-dioksida koja nadoknađuje stopiranje fotosinteze i time utiče na prirodni brži rast plodova za 20 odsto„, ističu iz kompanije.

Ni hrana budućnosti ne može bez gasova.

„Kriogeno hlađenje namirnica budućnosti, poput proteinskih burgera, vršiće se u tunelima i komorama tečnim azotom na veoma niskim temperaturama, gde namirnice zadržavaju kvalitet i ukus“, ukazuju iz Messera.

Podsećaju i na jedan od ekoloških aspekata primene industrijskih gasova, odnosno da se hlađenje u transportu hrane vrši vozilima u kojima je medijum za hlađenje tečni azot na -196 stepeni, čime se smanjuje emisija ugljen-dioksida.

Kada je reč o ekologiji, analiza kompanije Technavio pokazala je da će trend sve većeg prihvatanja vodonika kao alternativnog goriva, posebno u sektoru transporta, otvoriti značajne mogućnosti za rast tržišta industrijskih gasova u Evropi, pošto proizvodnja vodonika za ovu namenu zahteva velike količine industrijskih gasova.

„Ukratko, očekuje se da će tržište industrijskih gasova u Evropi stabilno rasti u narednim godinama“, zaključuje Technavio, a na osnovu domaćih podataka može se zaključiti da u poslednjih nekoliko godina raste dobit kompanija koje posluju u tom sektoru u Srbiji.

Naime, 11 kompanija registrovanih za proizvodnju industrijskih gasova u našoj zemlji ostvarilo je tokom 2019. i 2020. godine dobit od oko 2,5 milijarde dinara, da bi se ona u 2021. povećala za milijardu dinara, i dostigla 3,6 milijarde dinara, pokazali su podaci bonitetne kuće Company Wall.