Od porodične tradicije do lidera u kvalitetu hladno ceđenih ulja

Devedesetih godina prošlog veka rafinisano suncokretovo ulje imalo je široku primenu u ishrani, najviše za termičku obradu namirnica. To je vreme kada nutritivne prednosti i svojstva hladno ceđenih ulja još nisu bila dovoljno poznata. Ipak, bilo je onih koji su znali da dolazi vreme kada će navike u ishrani ljudi početi da se menjaju i da će i na našim prostorima, kao što je slučaj u mediteranskim krajevima, hladno ceđena ulja dobiti na značaju u upotrebi.

Jedan od takvih ljudi bio je i otac Vladana Stanojevića iz Markovca, koji je 1996. godine osnovao preduzeće Biser, koje se tada, kao i danas, uspešno bavi proizvodnjom kvalitetnog suncokretovog hladno ceđenog ulja.

Za Biznis.rs razgovarali smo sa Vladanom Stanojevićem, koji se vratio iz Nemačke kako bi nastavio ono što je njegov otac započeo i razvio. U razgovoru nas je uputio u planove Bisera, izazove na tržištu i zašto ne želi da se vraća u Nemačku, niti da izvozi svoj proizvod u inostranstvo.

„Moj otac je u početku radio sa prodavnicama, ali uvideo je da to ne ide najbolje, pa je prešao isključivo na veleprodaju. Naši klijenti su Dis Krnjevo, Trnava Promet iz Kragujevca, a odskoroi Kastum iz Petrovca na Mlavi, Špajz i Makrobiotik iz Beograda, Stanovo Dragstor iz Kragujevca, Vum iz Šapca”, kaže Stanojević i dodaje da u vreme kada je njegov otac počinjao, upotreba hladno ceđenih ulja nije bila rasprostranjena. Zahvaljujući Jovi Turinskom, tehnologu, koji je savetovao njegovog oca rečima da je budućnost u proizvodnji hladno ceđenih, a ne rafinisanih ulja, nastala je firma Biser koja i danas sa uspehom proizvodi kvalitetno ulje.

„Prvi smo u Srbiji koji su počeli da rade sa hladno ceđenim uljem. Svi drugi koji su počinjali, neki su nastavili, neki su zatvorili. Svi misle da je to zarada koja stiže preko noći, međutim, za ovu delatnost je potrebno mnogo strpljenja i truda”, objašnjava i dodaje da kada su otvarali proizvodnju, dolazili su Mađari od kojih su kupili mašine i oni su ih i pustili u pogon. U pitanju je mađarska tehnologija sa nemačkim komponentama.

Naš sagovornik se slaže da se svest ljudi kao i njihove navike u ishrani menjaju. Proces, tj. tehnologija kojom nastaju određene namirnice, treba da bude takva da se sačuva maksimalna hranljivost namirnica, tj. da budu što bliže izvornom obliku. U tom smislu, u planu je proširenje proizvodnog asortimana i na druge vrste ulja. Za početak bi to bilo bundevino ulje, istog kvaliteta, pomoću iste tehnologije, kaže Stanojević.

Nema ambicije da proizvode plasira na inostrano tržište, već mu je cilj da svojim proizvodom podmiri potrebe na našim prostorima. Prema njegovim rečima, hladno ceđeno suncokretovo ulje je bolje po kvalitetu čak i od maslinovog dobijenog istom tehnologijom.

„Što bih ja hranio ljude u inostranstvu sa našim proizvodima napravljenim po visokim standardima, a naši ljudi da uvoze ulja upitnog kvaliteta”, konstatuje.

S obzirom na to da je jedan deo svog života živeo i radio u Nemačkoj, može da uporedi poslovne prilike tamo i ovde. Smatra da pomoć države u Srbiji treba da bude veća.

„U Nemačkoj država mnogo više pomaže, ne mislim samo finansijski, već kada je u pitanju stručna podrška poslovanju, kako da se unapredi proizvodnja, proizvod, da se poboljša kvalitet, to ovde izostaje. Inspekcija je tu da naplati kaznu, a ne da ukaže šta treba bolje da se radi”, kaže Stanojević i dodaje da smatra da država treba da ima više razumevanja za mala i mikro preduzeća.

Ističe da je za uspešno poslovanje zadovoljstvo zaposlenih najbitnije.

„Tu sve počinje i završava se. U tom smislu jako sam srećan što smo sa zaposlenima kao jedna porodica na koju uvek mogu da se oslonim”, otkriva.

Kada su u pitanju planovi za budućnost preduzeća Biser, Stanojević kaže da je prioritet da se sačuva kvalitet ulja, ali da se povećaju kapaciteti proizvodnje i da se nada da će uz podršku sinova uspeti da pokrije celu Srbiju sa svojim suncokretovim hladno ceđenim uljem.

U svom dosadašnjem preduzetničkom stažu najponosniji je na podršku ukućana, kao i na saradnju sa klijentima, koji imaju razumevanja za njega, kao i on za njih. Takođe, u poslovanju se vodi time da ne treba stvarati dugove, pa sve finansijske obaveze izvršava na vreme i srećan je zbog te činjenice.

S obzirom na to da su proizvodni pogoni blizu kuće u kojoj živi, često se dešava da klijenti kod njega pokucaju na vrata i u 12 sati noću da preuzmu robu. To bude prilika da porazgovaraju, kao i da obave posao.

Ističe da ovakvu vrstu spontanosti u Nemačkoj nije mogao da zamisli, pa i pored toga što je tamo dobro živeo, srećan je što se vratio i nastavio očev posao.