Od rada na crno do slabih inspekcija: Šta stoji na putu suzbijanju sive ekonomije u Srbiji?

Vlada Srbije donela je odluku o formiranju Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije koje će koordinisati rad državne uprave i usmeravati aktivnosti u pripremi, sprovođenju i reviziji Programa za suzbijanje sive ekonomije.

Za predsednika Koordinacionog tela imenovan je ministar finansija Siniša Mali, a na mesto njegovog zamenika ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević. Članove čine ministri nadležni za privredu, infrastrukturu, energetiku, pravdu, državnu upravu, rad i socijalna pitanja, poljoprivredu, turizam i omladinu, navodi se u odluci objavljenoj u Službenom glasniku.

Koordinaciono telo dužno je da o svom radu izveštava Vladu na svakih 90 dana, a podatke dostavlja i implementacionoj grupi za sprovođenje Akcionog plana rada Vlade.

Istovremeno je formirana i Stručna grupa, koja će pružati tehničku i stručnu podršku Koordinacionom telu u pripremi Programa sa pratećim akcionim planom. Zadatak ove grupe biće da koordinira sprovođenje predviđenih mera, kao i da pruži podršku u pripremi revizije dokumenata javnih politika.

Koordinator Stručne grupe je Jelena Mićić, vodeći savetnik za konkurentnost Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), a grupa obuhvata i predstavnike brojnih ministarstava, državnih organa, nezavisnih institucija, Poreske uprave, Carine, Kancelarije za IT, kao i predstavnike NALED-a i privrede.

Podsetimo, Inicijativu za suzbijanje sive ekonomije pokrenule su 2014. godine kompanije članice NALED-a, okupljene oko Saveza za fer konkurenciju. Kroz projekat koji je podržao USAID kreiran je prvi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, a Vlada Srbije prihvatila je inicijativu, formirala Koordinaciono telo i Stručnu grupu za borbu protiv sive ekonomije, i imenovala NALED za koordinatora.

Jačanje svesti i inspekcijskih službi

Procene pokazuju da se učešće sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu Srbije u prethodnim godinama kretalo oko 21 odsto, što znači da milijarde evra godišnje ostaje van institucionalnih tokova.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da se procenat sive ekonomije može smanjiti kroz promenu svesti građana koji moraju da shvate da to direktno utiče na kvalitet njihovog života, ali i kroz jačanje inspekcijskih službi koje će efikasno i nepristrasno raditi svoj posao.

“Siva ekonomija postoji svuda u svetu i nije moguće potpuno je eliminisati. Evropska unija je uspela da smanji procenat učešća sive ekonomije na oko 15 odsto. To je realan domet jer uvek postoji deo ljudi koji su spremni da rizikuju i rade mimo propisa računajući da će im, kada podvuku crtu, ostati više”, navodi Savić.

Prema njegovim rečima, problem u Srbiji je i to što deo onih koji bi trebalo da se bore protiv sive ekonomije ponekad žmuri na nepravilnosti i što se pojedine kontrole selektivno sprovode.

“Nekad se okrene glava na drugu stranu zbog nekih drugih razloga. Suština našeg problema je što ovde ni poslodavci, ni preduzetnici, a ni građani ne doživljavaju državu kao partnera, kao nekoga ko im kroz uređen sistem vraća ono što su platili kroz poreze i doprinose. Kada se napravi krug – proizvedeš, prodaš, platiš dažbine državi, očekuješ neku vrstu pomoći ili efikasnije funkcionisanje države. Oni zapravo ne vide tu korist i ne razumeju da neplaćanjem PDV-a, poreza i doprinosa za radnike zapravo seku granu na kojoj sede”, ocenjuje naš sagovornik.

Profesor Savić objašnjava da se neretko izbegava plaćanje poreza i doprinosa jer vlasnici firmi veruju da će ih njihovo bogatstvo ili trenutno uspešan posao uvek održati iznad sistema.

On naglašava da nijedna država nema aparat dovoljno snažan da potpuno iskoreni sivu ekonomiju, ali da ipak može mnogo toga da se uradi.

“U svetu se vodi mnogo kampanja koje apeluju na svest i moral građana, objašnjavaju ekonomske posledice sive ekonomije. Kod nas toga gotovo da nema. Ljudi moraju da shvate da kada ne plaćaju poreze i doprinose direktno oduzimaju sredstva za kvalitetniji zdravstveni sistem. Sve je u redu dok se ne razbolite ili dok nekome iz vaše porodice ne zatreba skuplja terapija koju država ne može da pokrije”, ukazuje on.

Poseban problem je, kaže, što veliki broj radnika pristaje da zaradu prima „na ruke“.

“Mnogi ljudi se na taj način kockaju sa svojom budućnošću. Danas pristanu da im poslodavac ne uplaćuje poreze i doprinose za veću platu ili da im se polovina zarade daje u kešu, jer im novac treba odmah. To se vrlo često dešava kod privatnika, pogotovo kod građevinaca i radnika koji rade u poljoprivredi. A kada dođu do 60 ili 70 godina i kada im ostane samo penzija onda vide posledice toga što su godinama radili bez uplaćenih doprinosa”, navodi Savić i dodaje da je problem i u delu inspekcijskih službi.

“Država mora da ima efikasnije inspekcijske službe. One ne treba samo da obilaze gradilišta, nego da sistematski kontrolišu da li se uplaćuju porezi i doprinosi, da li se radnici isplaćuju u kešu…”, zaključuje naš sagovornik.