Od septembra nova pravila u izveštajima o poslovanju javnih preduzeća

Nova uredba Vlade Republike Srbije, koja stupa na snagu 16. septembra, donosi značajne promene u načinu na koji javna preduzeća – odnosno „društva kapitala u vlasništvu države” – planiraju svoje poslovanje i podnose izveštaje o rezultatima. Reč je o regulativi koja postavlja okvir za veću transparentnost, odgovornost i usaglašenost sa strateškim ciljevima države.

Uredbom se detaljno propisuje šta, kada i kako društva kapitala moraju da planiraju i o tome izveštavaju Ministarstvo privrede.

Najvažnija novina je uvođenje tri ključna obavezna dokumenta:

• Srednjoročni plan poslovanja – dokument koji pokriva naredne tri godine

• Godišnji plan poslovanja – plan aktivnosti i ciljeva za jednu kalendarsku godinu

• Periodični izveštaji – redovni izveštaji o tome kako se planovi ostvaruju, uključujući tromesečne, šestomesečne, devetomesečne i godišnje izveštaje

Srednjoročni planovi moraju da sadrže analizu dosadašnjeg poslovanja, definisane misiju i viziju preduzeća, kao i strateške ciljeve u tabelarnom formatu. Pored opisa, od društava se zahteva i akcioni plan sa konkretnim merama, rokovima, finansijskim okvirom i indikatorima za merenje uspeha.

“Ovakva struktura ima za cilj da osigura da svaka aktivnost bude usmerena ka većoj efikasnosti i odgovornosti, ali i da se javnost lakše informiše o tome kako se troše sredstva iz državnog budžeta”, navodi se u obrazloženju uredbe.

Kada je reč o godišnjem planu, on se mora uskladiti sa opštim ciljevima koje utvrđuje Komisija za donošenje smernica. To znači da nijedno javno preduzeće više ne može samostalno da definiše prioritete – država preuzima aktivniju ulogu u upravljanju.

Ukoliko dođe do značajnih promena u unutrašnjoj politici preduzeća ili u spoljašnjem poslovnom okruženju, dozvoljen je i rebalans godišnjeg plana, ali samo uz detaljno obrazloženje.

Preduzeća moraju ministarstvu dostavljati periodične izveštaje – tromesečne, šestomesečne, devetomesečne i godišnje, a u posebnim slučajevima i vanredne izveštaje, po nalogu ministarstva. Izveštaji moraju sadržati ne samo podatke o postignutim rezultatima, već i objašnjenja za sve propuste ili odstupanja od planiranih ciljeva.

Posebno značajan dokument je srednjoročni izveštaj, koji služi kao pregled realizacije trogodišnjih strategija i mera. Ovde se u brojkama i procentima meri koliko je urađeno, šta nije ispunjeno i zašto.

Uredba uvodi i konkretne rokove. Srednjoročni plan mora biti dostavljen do 1. juna, godišnji do 15. novembra, a izveštaji u roku od 30 dana po završetku perioda na koji se odnose. Za godišnje izveštaje rok je 10. april, dok je za srednjoročne 15. mart.

Dostavljanje ovih dokumenata obavljaće se preko Jedinstvene informacione platforme, ali do njenog punog funkcionisanja preduzeća će dokumenta dostavljati u papirnom i elektronskom obliku.

Kontrola po kategorijama

Uredba takođe uvodi kategorizaciju društava kapitala, što znači da određuje obim izveštavanja. Strateški važna društva moraju dostavljati sve vrste izveštaja, dok preduzeća od posebnog interesa podnose šestomesečni i godišnji izveštaj. Ostala preduzeća su obavezna samo na godišnje izveštavanje.

Pored toga, spisak preduzeća koja moraju pribaviti saglasnost ministarstva na svoje planove redovno će se ažurirati, naročito nakon promene njihove pravne forme.