Od teških početaka do inostranih partnera

Dušan Telečki iz Mola još od 1992. godine vodi samostalnu galvanizersku radnju. Kada je ulazio u posao, motiv mu je bio da u teškim vremenima devedesetih godina svojoj porodici obezbedi osnovna sredstva za život. Pokretač mu je bila i želja da ima sopstveni posao. Srećom, hemiju je oduvek voleo, pa se za posao galvanizacije lako zainteresovao, odlično ga naučio i usavršio.

Za Biznis.rs Telečki je podelio svoju poslovnu priču o tome kako je iz poljoprivrede prešao u delatnost obrade i presvlačenja metala, kako je nakon teških početaka, upornošću i posvećenošću, stigao do inostranih partnera i velikog obima posla, zbog čega se u Hemolu trenutno radi u tri smene.

„Devedesete su bile izuzetno teške, tržište se otvorilo tek posle 2000. godine. Oko 90 odsto stvari koje radimo je za firme koje izvoze robu, a nešto malo i za Ameriku“, kaže na početku razgovora Telečki.

Delatnost preduzeća Hemol podrazumeva obradu metalnih predmeta koji mogu biti od gvožđa, čelika, mesinga i inoksa. Predmeti od gvožđa, čelika i mesinga cinkuju se galvanskim putem. Postoji svetlo cinkovanje i crno cinkovanje, a kada je u pitanju inoks, rade hemijsku obradu inoksa i elektropoliranje inoksa.

„Prvi klijent mi je bila firma Univerzal iz Kanjiže. Tamo sam imao jednog prijatelja, koji mi je pomogao da počnem da radim. Preko njega sam radio za Univerzal, dok nisam stekao poznanstva“, kaže Telečki.

Iako je na početku bilo izuzetno teško, kako doći do klijenata, tako i naučiti neke procese rada, Telečki je sve vreme insistirao na što kvalitetnijoj izradi, što im je kasnije veoma pomoglo i dovelo nove klijente.

„Išla je reklama od usta do usta i ljudi su počeli sami da mi se javljaju. To mi je i dalje najbolji način reklamiranja“, tvrdi.

Jedna od stvari koja ga je izdvojila na tržištu, a posebno kod ino klijenata, je što je još 2000. godine imao mogućnost da samostalno meri slojeve nanešenog cinka. Na ovaj način je mogao da predstavi šta je uradio i klijenti su bili izuzetno zadovoljni tom mogućnošću.

„Iako su se stvari tada radile uslovno rečeno ‘pomoću štapa i kanapa’ i bez skupe opreme, bilo je mnogo volje i truda i čak u tako skromnim uslovima, mogli smo da pružimo odličnu uslugu“, ističe.

Baš u vreme kada je bio u potrazi za aparatom kojim bi merio nanose cinka, shvatio je kroz komentare, koje je dobijao, da profesionalan odnos prema poslu i težnja da se procesi unaprede –  često izostaju u Srbiji.

„Većinom su me pitali šta će mi to i čudili se što i sam želim da znam šta sam uradio“, otkriva.

Sličan odgovor je dobio u tri firme. Instrument je uspeo da nabavi i intenzivno ga koristi. Upravo ga je mogućnost da ponudi ovu uslugu izdvojila na tržištu.

„Uz svaku isporuku dajemo i tabelu merenja nanosa cinka u određenim tačkama koje sam kupac odredi, pošto se taj sloj cinka ne nanosi na sve tačke ravnomerno, već kupac precizira na kojim tačkama treba da merimo i koju debljinu želi“, kaže uz objašnjenje da se cink koristi kako bi se metal zaštitio od korozije.

Zanimalo nas je sa kojim sve industrijama Hemol najviše sarađuje.

„Početkom 2000. godine dosta smo radili preko jedne livnice u Adi za nemačku automobilsku industriju i za nemačku železnicu. Posle je taj posao usporio i prešli smo na razne vrste građevinskih okova (brave na prozorima, vratima, šarke, delovi za industriju nameštaja)“, objašnjava Telečki.

Period pandemije i kasnijeg sukoba Rusije i Ukrajine – nije negativno uticao na poslovanje Hemola.

„Kada je pandemija proglašena, mi smo završavali jedan veći posao. Računao sam da će to još moći da prođe, a da ćemo posle toga ključ u bravu i odosmo na pecanje. Međutim, od tada – pa sve do danas, mi radimo u tri smene. Ove godine izuzetno teško uspevamo da ispoštujemo rokove, ali se trudimo. Stalno smo u kontaktu sa partnerima, ono što je veoma hitno postavljamo kao prioritet i tako plivamo“, konstatuje Telečki.

Nedostatak ljudi je jedan od velikih problema, posebno u delu severne Vojvodine odakle je naš sagovornik.

„Mnogo je ljudi u ovom delu Srbije koji imaju dvojno državljanstvo, srpsko i mađarsko, i koji mogu lako da odu u zemlje Evropske unije“, otkriva.

Trenutno, računajući i njega, Hemol broji devetoro zaposlenih. Troje zaposlenih su osobe sa posebnim potrebama i Telečki je prezadovoljan što u Hemolu mogu da ostvare pravo na rad.

Jedan od većih problema na koje se osvrnuo vlasnik Hemola su nusproizvodi koji nastaju u procesu galvanizacije. Iako su odavno prešli na upotrebu samo onih preparata koji su dozvoljeni u EU, problem sa prečišćavanjem tih otpadnih voda i dalje postoji.

„Još pre desetak godina sam napravio projekat za prečistač, međutim, izgradnja tog prečistača je izuzetno skupa, a mi, nažalost, kroz cenu naše usluge ne možemo da postignemo takve cene koje bi pokrile izgradnju prečistača“, ističe.

Slovenija je neposredno pre ulaska u Evropsku uniju dobila sredstva upravo za tu vrstu finansija, kaže Telečki. Oni su objavili da svako ko želi da se bavi tom vrstom posla, može da dobije sredstva da napravi prečistač i da može da nastavi da radi dalje. Nažalost, kod nas toga još nema, snalaze se kako znaju i umeju.

„Obim posla je porastao i vreme je da zaokružimo procese, jer je to jedino ostalo kao segment koji nije postavljen kako treba. Onda bismo radili u miru. Kupimo ponude, napravili smo analize otpadnih voda, definisali kako prečistač treba da izgleda, pokušaćemo da nađemo sredstva i realizujemo zamisao do kraja“, otkriva.

Nada se da će se izgradnja njihovih prečistača poklopiti sa izgradnjom kanalizacione infrastrukture u Molu.

Telečki se osvrnuo i na planove za budućnost.

„Pre četiri godine napravili smo novu radionicu koja nam mnogo znači, a to je po mom viđenju stvari trebalo da napravim još devedesetih godina – da je situacija u državi bila stabilnija, ali nažalost, to tada nije bilo moguće, tako da sam u svojoj 65. godini krenuo u ozbiljnije poslovanje“, konstatuje.

Za kraj kaže da oseća ponos što Hemol postoji više od 30 godina. U sećanjima se vratio na svoje početke i podsetio se koliko mu je upornost, ali i uverenost da radi pravu stvar, pomogla da bude na trenutnoj poziciji. Podelio je sa nama anegdotu iz privatnog života, koja oslikava da je pored svih poteškoća bio rešen da istraje.

„Devedesetih, kada sam bio još u povoju, pre podne sam radio u poljoprivredi, a popodne sam radio u firmi, deca su bila mala. Moj komšija je švercovao cigare i benzin i njegova deca su svaki dan imala i banane, i čokolade i sokove. Sin me je pitao zašto i ja ne švercujem gorivo. Sine,odgovorio sam mu, ja sam počeo ovo da radim i želim u tome da istrajem, jer verujem da će doći dan kada će ovo moje biti bolje nego šverc goriva. Na sreću takav dan je došao“, kaže vlasnik Hemola.