Od viškova sa tanjira do električne energije

U vreme globalne krize, dok u čitavoj Evropi traje borba za energente, mnogi građani i ugostitelji i ne znaju da možda koriste električnu energiju proizvedenu direktno od otpada koji je upravo sa njihovog tanjira završio na deponiji.

U Srbiji se godišnje generiše oko 900.000 tona otpada koji završava na deponijama. Od te količine 250.000 tona je biorazgradivi otpad, koji pretežno čini otpad od hrane, a od toga oko 40.000 tona potiče direktno od ugostiteljskog sektora, kaže u razgovoru za Biznis.rs Bojan Gligić, saradnik NALED-a i regionalni menadžer kompanije Esotron, koja je u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Nemačkom kancelarijom za razvoj GIZ radila na istraživanju koje je otkrilo navedene brojke.

Ono što predstavlja najveći problem je što sav taj otpad završi na deponijama i ne nestaje “sam od sebe” već se razgrađuje na otvorenom vazduhu. U vreme toplotnog talasa koji je zahvatio ne samo našu zemlju, već i čitavu Evropu, u Srbiji se svake godine ponavlja ista slika – otpad masovno završava na deponijama, a usled visokih temeperatura neretko dolazi i do požara.

“Prilikom razgradnje biootpada od hrane stvaraju se metan i ugljendioksid, koji odlaze u atmosferu. To su gasovi sa efektom staklene bašte i oni značajno doprinose klimatskim promenama. Otpad se razgrađuje, pretvara u gasove, i često se zbog visokih temperatura metan zapali, pa se zato u Srbiji deponije dime ili gore tokom letnjih meseci. To je konstantna pojava koja ne samo da doprinosi globalnom zagrevanju, već i direktno narušava životnu sredinu”, podvlači naš sagovornik.

Kompanija Esotron se već više od deset godina bavi organizovanim sakupljanjem otpadnih jestivih ulja za proizvodnju biodizela. Danas ima razvijen i sistem za prikupljanje otpada od hrane od kog proizvodi električnu energiju. Tačnije, iz prikupljenog otpada Esotron “izvlači” metan, koji uz pomoć biogasnog postrojenja generiše u struju.

“Konkretno, od biorazgradivog i otpada od hrane proizvodimo električnu energiju. Radimo razgradnju otpada u anaeorobnoj digestiji. Reč je o proizvodnji biogasa koji se potom koristi za dobijanje električne energije koja završava u elektromreži Srbije, a potom tu energiju koriste svi oni koji generišu taj isti otpad”, navodi Gligić.

Prema njegovim rečima, ova kompanija zbrinjava ogromne količine biootpada, kako iz industrijskog sektora, tako i iz trgovinskih lanaca, prehrambene i agrarne industrije.

“Tačnije, Esotron mesečno preradi oko 2.000 tona otpada u energetske svrhe i ta električna energija ponovo kroz elektrodistributivni sistem završava kod istih tih proizvođača otpada”, ističe naš sagovornik.

Ugostiteljski sektor, kako kaže, koristi struju da bi proizvodio hranu i ugostio svoje goste. Iz tog procesa nastaje otpad, koji umesto na deponiji završava u postrojenju njegove kompanije, od čega nastaje električna energija.

Kada je reč o Zakonu o upravljanju otpadom, naš sagovornik ocenjuje da je on dobar, ali da ga je teško sprovesti i da njegova primena predstavlja pravi izazov.

“U procesu je donošenje podzakonskih akata gde će ugostitelji koji generišu više od 50 obroka dnevno morati da imaju dokument o kretanju otpada”, navodi Bojan Gligić.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji se trenutno 938 kompanija bavi sakupljanjem, tretmanom i odlaganjem neopasnog otpada.

Pet najvećih dobitaša među kompanijama koje se bave tretmanom i odlaganjem neopasnog otpada
Ime kompanije	Neto dobit u 2021. godini (u dinarima)
Beo Čista Energija d.o.o.	744,417,000
Veolia Waste Vinča Operator d.o.o.	46,358,000
SEKOPAK DOO BEOGRAD	36,158,000
D.O.O. COMPOSTING	27,565,000
DRUŠTVO ZA TRGOVINU I USLUGE INOGAJ DOO RAVNI GAJ	25,038,000

Pet najvećih dobitaša među kompanijama koje se bave sakupljanjem neopasnog otpada
Ime kompanije	Neto dobit u 2021. godini (u dinarima)
JKP Gradska čistoća Beograd	417,272,000
PWW DEPONIJA DVA DOO LESKOVAC	228,897,000
PWW Leskovac doo	188,391,000
PWW Jagodina doo	141,402,000
PWW DEPONIJA DOO JAGODINA	108,513,000