Drakulić: Restrikcije struje dovele bi do kolapsa u privredi

Kao bomba odjeknula je vest da su restrikcije struje u Srbiji moguće od sredine novembra do januara 2023. godine. Naime, pozivajući se na zagrebački Poslovni dnevnik, čiji je „dobro upućeni izvor” iz Elektroprivrede Srbije (EPS) izneo ove tvrdnje, domaći mediji preneli su da bi se potrošnja struje u pomenutom periodu ograničavala do dva sata dnevno, a da bi u slučaju pogoršanja stanja na tržištu električne energije u Evropi predviđene restrikcije mogle da traju i do šest sati svakog dana, ravnomerno raspoređenih na pet distributivnih područja EPS.

Elektroprivreda Srbije ubrzo je demantovala ove navode i pisanje hrvatskog medija. U odgovoru na pitanje N1 naveli su da „EPS nema u planu poslovanja restrikcije električne energije, kako navode neki mediji u regionu, niti je bilo ko iz EPS-a mogao dati takve neproverene informacije“.

Ipak, na sam pomen restrikcija privrednici u Srbiji strahuju, jer bi to izazvalo kolaps u proizvodnom procesu.

“Zamislite restrikcije privredi i proizvodnji. To za pojedine može biti katastrofa jer mi radimo 24 časa, 365 dana godišnje”, kaže za Biznis.rs predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik Zoran Drakulić.

Kada je reč o ceni struje, naš sagovornik smatra da je najavljeno povećanje prevashodno rezultat dugogodišnjeg lošeg rada EPS-a.

“Ono što ne bi smelo da se desi, to je da se dalje poveća cena struje privredi, s obzirom na to da je od 1. januara 2022. godine u proseku cena već dignuta 55 odsto, što u krajnjem slučaju plaćaju građani Srbije kroz višu cenu proizvoda. Želim da napomenem važnu činjenicu da ne možemo da se poredimo sa cenama struje u okruženju i u Evropi koje su više skočile, imajući u vidu da je udeo zelene (skupe) energije u tim zemljama znatno veći nego kod nas, a Srbija apstrahujući 30 odsto energije, koju dobijamo sa Đerdapa a koja je jeftina, 70 odsto proizvodi struju iz uglja, odnosno u ovom trenutku koristimo najprljaviju struju u Evropi”, ističe Drakulić.

Prema pisanju Poslovnog dnevnika, tokom isključenja struje pazilo bi se da distributivna područja 1 – Novi Sad i 2 – Beograd restrikcije imaju samo noću.

To se, kako piše hrvatski portal, odnosi samo na planiranja isključenja, a ne na havarijska, koja su takođe moguća, zbog lošeg statusa tehnike u TE Nikola Tesla (TENT), kao i velikih gubitaka u transmisiji. Glavni razlog je nestašica uglja iz rudnika Kolubara, što u bliskoj budućnosti može da rezultira nedostatkom od sedam miliona tona, pa će biti nužan uvoz kvalitetnijeg uglja.

Proizvodnja struje u TE Nikola Tesla u prvom tromesečju ove godine je bila 8.332 GWh i manja je za 21 odsto u odnosu na isto razdoblje 2021, tvrdi pomenuti portal.

Kako ukazuju, problem je što TE Nikola Tesla troši 2.510 tona uglja po satu, dok je u TENT B potrošnja oko 1.900 tona po satu, dok u regionu nema dovoljno uglja i predviđa da se proizvodnja u Kolubari neće stabilizovati još najmanje dve godine.

Problem je i sa hidroelektranama jer je proizvodnja struje, zbog niskog vodostaja Dunava u dve najveće elektrane – Đerdap 1 i Đerdap 2, na otprilike 50 odsto, dok je zbog visokih temperatura i stalnog korišćenja rezervnog kapaciteta akumulacija na reverzibilnoj HE Bajina Bašta izuzetno niska.

Zato, kako se zaključuje u tekstu hrvatskog portala, postoji bojazan da čak i u slučaju obilnijih padavina neće biti dovoljno struje za upumpavanje vode u akumulaciju. U 2021. godini Elektroprivreda Srbije proizvela je 33.834 GWh struje, a Kolubara 27 miliona tona uglja.