Održavanje gotovo fiksnog kursa dinara umanjuje efikasnost referentne kamate

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučivaće u četvrtak o eventualnom daljem podizanju referentne kamatne stope (RKS), pošto je 12. januara po prvi put u ovoj godini podigao ključnu kamatu za 25 baznih poena, na 5,25 odsto.

Naši sagovornici smatraju da će na odluku NBS uticati odluka Evropske centralne banke (ECB), koja je nedavno povećala svoje referentne stope za 50 baznih poena, ali i da u Srbiji u narednom periodu ne treba očekivati oštar rast referentne kamate, kakvom smo bili svedoci u 2022. godini.

Od aprila prošle do januara ove godine Narodna banka Srbije je povećala referentnu kamatnu stopu deset puta zaredom, a ECB je u julu 2022. po prvi put podigla ključne stope posle 11 godina. Kakav je efekat takvo zatezanje monetarne politike imalo na kredite građanima, govore podaci o kamatama na novoodobrene poslove objavljeni u Statističkom biltenu NBS.

Efektivna kamatna stopa na stambene kredite porasla je sa 2,56 odsto u januaru 2022. godine na 5,11 odsto u decembru, dok je u istom periodu prosečna efektivna kamata na potrošačke kredite sa 2,85 porasla na 4,17 odsto, dok su gotovinski krediti sa prosečnom kamatom od 8,89 odsto u prvom mesecu prošle godine do decembra koštali 12,94 odsto.

„NBS je opravdano, počev od aprila prošle godine, zaoštrila monetarnu politiku. Takav trend je uticao na poskupljenje dinarskih kredita, usporio rast, ali u uslovima rastućih inflacionih očekivanja i prilično neobjašnjive labave fiskalne politike, centralna banka drugog izbora nije ni imala. Takva monetarna politika je doprinela stagnaciji inflacije u poslednja dva meseca“, ocenio je u intervjuu za Biznis.rs predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.

On, međutim, smatra da je sasvim izvesno da ne treba očekivati tako oštar rast referentne kamatne stope u narednom periodu.

„Verujem da nam sledi još jedno ili dva povećanja, te da će 5,5 do šest odsto biti krajnji target. Američki Fed je u odnosu na Evropsku centralnu banku mnogo ranije zaoštrio monetarnu politiku, o čemu svedoči i činjenica da je danas bazna kamata u SAD četiri odsto, a u evrozoni 2,5 odsto. U oba slučaja se očekuje rast u 2023. godini, a potom lagano smirivanje i smanjenje. Ovakav trend je do sada već značajno poskupeo kredite u deviznom znaku, ali je imao svoj uticaj i na obveznice zemalja u čitavom svetu, pa i Srbije. To znači da će se trend poskupljivanja zaduženja za kompanije i za našu zemlju nastaviti“, procenio je Vlahović.

Docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Svetozar Tanasković politiku NBS u prethodnom periodu opisuje kao „reaktivnu“, i očekuje da će na njene odluke o referentnoj kamatnoj stopi više uticati signali Evropske centralne banke nego Fed, imajući u vidu povezanost tržišta.

„Bitno je istaći da u slučaju NBS održavanje kursa dinara prema evru na gotovo fiksnom nivou od oko 117 dinara značajno umanjuje efikasnost instrumenta referentne kamatne stope. Sa jedne strane, NBS povećanjem ključne kamate pokušava da uspori kreditnu aktivnost tako što će se poskupeti pozajmljivanje u bankama, ali se inflacija potpiruje rastom dinarske likvidnosti u sistemu usled velikog priliva deviza koje se zatim menjaju po gotovo fiksnom kursu“, objasnio je Tanasković.

Prema njegovim rečima, sa inflacijom od 15,1 odsto iz decembra, koja i dalje nije počela da pada, izvesno je da sledi dodatno povećanje referentne kamatne stope.

„Efekti te mere će, međutim, biti samo delimični usled nekonvencionalne monetarne politike koju NBS vodi“, upozorio je Tanasković.