Olakšice za poslodavce doprinele bi znatno boljem položaju majki na tržištu rada

Institut za razvoj i inovacije nedavno je izneo predlog za poboljšanje položaja majki na tržištu rada. Konkretna predložena mera podrazumeva trogodišnje smanjenje doprinosa za penziono, invalidsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti za žene koje se nakon isteka porodiljskog odsustva vraćaju na rad, a njom su obuhvaćene i nezaposlene ili neaktivne majke, koje se zaposle do detetove navršene druge godine života.

Sredstva za ovu meru budžet bi “koštala” 300 miliona evra godišnje, a da li će za njeno usvajanje biti sluha zavisiće od naredne Vlade Srbije.

“Predlog mere fiskalnih olakšica na zarade majki nakon porođaja podrazumeva subvencionisanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje od strane države. Kada se majka nakon odsustva vrati na posao, njen poslodavac ili sama majka ako je preduzetnica imali bi pravo na subvencionisane doprinose od 65 odsto prve godine, 60 odsto druge godine i 50 odsto treće godine. Pravo na ovakvu vrstu subvencija bi imale i nezaposlene i neaktivne žene koje se zaposle nakon porođaja ili osnuju svoju preduzetničku radnju”, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović.

Prema njegovim rečima, ova mera obuhvatila bi i nezaposlene žene koje aktivno traže posao, ali ne mogu da ga nađu, ali i neaktivne žene, koje niti rade, niti traže posao, jer je upravo ova kategorija žena na tržištu rada u velikoj opasnosti od siromaštva i socijalne isključenosti.

Na pitanje na koji način bi se subvencionisala ova mera, koliko bi “koštala” državu i ima li sluha za njeno usvajanje Jevtović kaže da bi se sredstva za ovu meru fiskalne politike izdvajala iz budžeta Republike Srbije i na godišnjem nivou, prema obračunu Instituta za razvoj i inovacije, bilo bi potrebno oko 40 milijardi dinara, što je oko 300 miliona evra godišnje.

“Poređenja radi, iznos sredstva koji je potreban za ovu meru veoma je sličan iznosu koji se iz budžeta u 2022. godini izdvaja za plaćanje inostranih kredita. Da li postoji sluh za usvajanje ove mere pokazaće namere naredne Vlade Republike Srbije koja će odlučiti da li će usvajanje ove mere postaviti na listu svojih prioriteta, a mera je i skrojena tako da olakšava donosiocima odluka koji su već imali iskustva sa sličnim merama koje su dale veoma dobre efekte po budžet i privredu”, navodi direktor Instituta za razvoj i inovacije.

Komentarišući koliko bi ova mera smanjila namete poslodavaca, a ujedno i zaštitila majke, naš sagovornik objašnjava da bi ona poslodavcima smanjila troškove za zaposlene koje se vraćaju sa odsustva nakon porođaja, dok bi majkama nakon porođaja sačuvala radna mesta i ponudila posebne radne uslove, koji bi im omogućili balans privatnog i poslovnog života.

“Ukoliko bi ovakva mera trenutno bila na snazi, za neto platu od oko 63.000 dinara, koja poslodavca ukupno sa porezima i doprinosima košta oko 102.000 dinara, poslodavac i zaposleni bi imali subvenciju u prvoj godini subvencionisanja od oko 21.000 dinara, u drugoj oko 19.000, a u trećoj godini subvencionisanja oko 16.000 dinara”, ističe Jevtović.

Na detaljnoj analizi i predlogu mera Institut za razvoj i inovacije radio je godinu dana. Komentarišući situaciju “na terenu” Jevtović napominje da su mame preduzetnice u posebno osetljivom položaju, jer se suočavaju sa neizvesnošću poslovanja, smanjenim primanjima, ali i obračunom naknade tokom odsustva koja je manja nego u slučaju zaposlenih žena.

Takođe, kako naglašava, buduće majke preduzetnice se suočavaju i sa birokratskim procedurama koje treba proći, pa Institut za razvoj i inovacije predlaže digitalizaciju tih procedura koje se odnose na Agenciju za privredne registre i njenu komunikaciju sa Poreskom upravom.

“Takođe, predlažemo i zaokruživanje procesa digitalizacije prilikom procedura u Službi dečije zaštite u jedinicama lokalne samouprave, i povezivanje ovih službi sa lekarima koji vode trudnoću majki, kako bi elektronskim putem bile poslate doznake, i time izbegnut fizički odlazak majki do šaltera”, dodaje on.

Direktor Instituta za razvoj i inovacije smatra da se do poboljšanja položaja budućih majki na tržištu rada može doći kroz kreiranje klime u kojoj poslodavac, ali i celokupno tržište rada, ne opterećuje ili ne odvraća ženu da se odluči da postane majka po prvi put, ili dobije drugo, treće ili četvrto dete.

“Kada kažem odvraća, ne mislim na prisilu ili potpisivanje blanko otkaza ukoliko žena ostane trudna, jer su to očigledna kršenja zakona u Republici Srbiji, već na situaciju koja buduću majku čeka kada se vrati na posao nakon odsustva. Ukoliko je žena svesna da će njeno odsustvo rezultirati nižom pozicijom na poslu, smanjenom mogućnošću napredovanja, ili će trpeti kroz platu kao ‘kaznu za materinstvo’ tako što će imati značajno nižu platu od koleginice koja nema decu, gotovo sigurno je da će ženi biti daleko teže da postane majka i rodi. Mera subvencionisanja obaveznih socijalnih doprinosa koju je Institut za razvoj i inovacije predložio ima za cilj da ove probleme u najvećoj meri reši”, zaključuje Nenad Jevtović.