Otpuštanja ne utiču na rezultate IT kompanija, ali dalji razvoj AI donosi mnoge nepoznanice

Uprkos kvalitetnoj radnoj snazi i još uvek konkurentnim cenama rada, domaće IT tržište je u poslednje dve godine doživelo preokret – od deficita radnika i izazova kako da zadovolji sve veće potrebe velikih stranih kompanija prisutnih u zemlji, preko naglog priliva ruskih i ukrajinskih imigranata-frilensera, pa do prošlogodišnjih efekata masovnih otpuštanja u svetskoj IT industriji.

U zapadnim zemljama je više od 400.000 ljudi dobilo otkaze u ovom sektoru, od čega oko 190.000 samo u Sjedinjenim Američkim Državama (procena za dve godine – sva zanimanja vezana za informatičke delatnosti, TechCrunch).

Srpska IT asocijacija (SITA) izvestila je da je 61 odsto anketiranih IT firmi kod nas moralo da daje otkaze tokom 2023. i 2024. godine.

SITA je saopštila da je 27 odsto IT kompanija u Srbiji istaklo da je broj otkaza bio do pet odsto od ukupnog broja zaposlenih, dok 34 odsto firmi beleži više od pet odsto otpuštenih. Nasuprot tome, 39 odsto kompanija nije zabeležilo značajan broj otkaza.

Najnovija zvanična statistika pokazuje da je izvoz domaćih IT proizvoda i usluga u prvih deset meseci 2024. iznosio 3,3 milijarde evra, što je rast od 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Za celu godinu očekuje se da će “dobaciti” do četiri milijarde evra.

Ovaj podatak jeste pozitivan, ali su, s druge strane, za veliku većinu tog izvoza zaslužne kompanije sa stranim vlasništvom u Srbiji.

Rast, dakle, i dalje postoji, a prognoze za srpsku informatičku industriju u tekućoj deceniji ostaju pozitivne, uz očekivanje da će nastaviti da raste brže od mnogih drugih sektora u ekonomiji.

Sa velikom nadom gledamo i na domaću startap scenu, koja je poslednjih godina imala nekoliko veoma uspešnih predstavnika na međunarodnom nivou, a višestruko se uvećala. Procenjuje se da u ovom trenutku imamo više od 800 startapa i da četvrtina njih vredi više od milion evra.

Na globalnom nivou, potražnja za IT uslugama, posebno u oblastima kao što su veštačka inteligencija, blokčejn, računarstvo u oblaku i sajber bezbednost, nastavila je da raste, što je dodatni podsticaj za rast industrije i u Srbiji.

Pomenuta otpuštanja nisu to promenila – u stvari, ona u bilansima kompanija mogu da ostave dobar trag: smanjene troškove i povećanu efikasnost – jer je većina otpuštenih u industriji bilo na pozicijama takozvanih „bench programera“, i njih je u ogromnoj meri zamenila veštačka inteligencija.

U svom istraživanju SITA je naglasila da su domaće kompanije kao najveći izazov navodile zadržavanje talenata, zbog nedovoljno konkurentnih plata i beneficija (31 odsto ispitanih), zatim visokih troškova života (27 odsto), kao i naglo povećane konkurencije na tržištu rada (15 odsto).

Trendovi u 2025.

Glavna tema će i u narednih 12 meseci, van svake sumnje, ostati – veštačka inteligencija (AI). Godina 2024. završila se velikim vestima za AI. Nobelove nagrade za fiziku i hemiju dodeljene su praktično u ovoj oblasti – u fizici za razvoj veštačkih neuralnih mreža i napredak u mašinskom učenju koje “hrani” sisteme AI, a u hemiji za doprinos veštačke inteligencije u otkrivanju mehanizama proteina.

ChatGPT je predstavio mogućnosti ChatGPT4 i istakao da je ta njegova najnovija verzija uspešno prošla Turingov test, ubedivši korisnike da je ljudski sagovornik, a ne veštačka tehnologija.

Korisna upotreba AI evidentna je u redudantnim poslovima – od programiranja do unosa i obrade velike količine podataka, sa očiglednim pomacima u medicini, ali nasuprot tome ostaje velika briga za eventualne nove talase otpuštanja i pitanje kuda će sva ta radna snaga da se prebaci.

Napredak se nastavlja i u kvantnom računarstvu, od koga se tek očekuje prava tehnološka revolucija u sadejstvu sa AI. Implikacije tog “kvantnog skoka” još uvek nisu sagledive, a mnogi futurolozi svojim apokaliptičnim predviđanjima punili su stupce žute štampe.

U smislu tehnologija koje nisu usko vezane sa programiranjem, u Kini je postignut ogroman skok u razvoju maglev voza – prototip voza koji koristi magnete da lebdi iznad šina – T-Flight, na testiranju je prošao brzinu od 623 kilometara na čas, ali njegovi tvorci probaće da postignu 1.000 kilometara na sat i time probiju brzinu zvuka, te kreiraju putnički transport koji putuje tom brzinom.