Ozbiljne ekonomske posledice produžene postizborne krize

Ni tri dana po zatvaranju birališta na parlamentarnim i lokalnim izborima (17. decembra) ne smiruju se političke tenzije, ali je staro pravilo da je privreda ta čiji rezultati lako mogu da se poboljšaju – ali i sunovrate – u „političkoj kuhinji“.

Dok ekonomista Saša Đogović smatra da se već nalazimo u postizbornoj krizi, čija će dužina diktirati i posledice po ekonomiju, počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković naglašava da poslovni svet od svake vlade očekuje isto – više sluha za potrebe domaćih privrednika, ali i jaku ličnost na čelu Ministarstva privrede.

Đogović je uveren da će se poprilično čekati na formiranje sledeće Vlade Srbije, ali i lokalnih organa što, kako ističe, znači da je u tom periodu povećan i nekomercijalni rizik zemlje.

„To znači da bi duže trajanje postizborne krize moglo da dovede do smanjenja kreditnog rejtinga zemlje, kao i poskupljenja zaduživanja za potrebe budžeta. Svakako, ulazimo u period neizvesnosti na političkom i ekonomskom planu, što nagriza makroekonomsku stabilnost, pa verujem da će i Narodna banka Srbije posebno pažljivo osluškivati signale sa domaćeg tržišta kako bi sprečila osetnije ‘podrhtavanje’ kursa“, kaže Saša Đogović u razgovoru za Biznis.rs.

Njegova procena je da vlada, i kada bude formirana, neće menjati politički karakter, niti ekonomske politike kakve je vodila do sada.

„Verujem da će biti manje neselektivnih jednokratnih isplata iz budžeta i ‘novca iz helikoptera’ pošto se ne očekuje skorije raspisivanje drugih izbora, ali i da će se nastaviti zaključivanje velikih infrastrukturnih poslova direktnim dogovorom umesto na tenderima„, kaže Đogović, koji je i urednik biltena Makroekonomska kretanja u Srbiji.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković u razgovoru za Biznis.rs naglašava da poslodavci od svake vlade očekuju poboljšanja u nekoliko pravaca, a pre svega bolji odnos prema domaćim privrednicima.

„Podsticaji za strane investitore postoje i to je u redu, ali se više pažnje mora posvetiti domaćim privrednicima, koji sve što stvore ‘ostavljaju’ u našoj zemlji“, naglašava Atanacković koji je više od četiri decenije proveo u privatnom sektoru.

„Mi očekujemo da, posle nekoliko kadrovskih promašaja, resor privrede u Vladi preuzme jaka ličnost koja ima viziju i koja će moći da napravi pozitivne promene, a rekao bih i da ta ličnost mora doći iz redova partije koja presudno utiče na formiranje vlasti – Srpske napredne stranke – a ne njenih koalicionih partnera“, naglasio je Atanacković.

Od izuzetnog je značaja, kako ističe, da se radi na podizanju tehnološkog nivoa naše privrede, kao i na osmišljavanju vidova podrške domaćoj privredi koja će poboljšati njene izvozne performanse.

„Treba voditi računa i o mogućnostima svih delova privrede kada se donose odluke poput povećanja minimalne zarade, kao i da se uklone dugogodišnji problemi koji opterećuju naše kompanije, poput previsokih parafiskalnih nameta koji dovode do neopravdanog povećanja troškova poslovanja“, zaključio je Atanacković.

Podsetimo da je Biznis.rs još u junu, kada se spekulisalo o mogućnosti raspisivanja izbora, istraživao kakve su veze između političkog ciklusa i rasta BDP-a.

„Srbija je između 2012. i 2022. godine imala šest godina sa republičkim (parlamentarnim i/ili predsedničkim) i lokalnim izborima i pet godina bez izbora. Podaci pokazuju da je prosečna stopa privrednog rasta u godinama bez izbora bila skoro šest puta veća nego u onima kada je bilo izbora – 4,21 odsto prema 0,75 procenata BDP-a„, rekao je tada u razgovoru za naš portal Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u.