Pacijenti iz inostranstva najčešće dolaze zbog stomatoloških intervencija i estetske hirurgije

Zdravstveni turizam u Srbiji poslednjih godina beleži rast. Kako pokazuju podaci iz ovog sektora i procene strukovnih udruženja, našu zemlju godišnje poseti između 40.000 i 60.000 inostranih pacijenata, najčešće zbog stomatoloških intervencija, estetske hirurgije, rehabilitacije i ortopedskih procedura.

Većina njih dolazi iz zemalja u kojima je prisutna brojna srpska dijaspora, kao što su Nemačka, Švajcarska, Austrija, SAD i Australija, a ovi pacijenti često koriste priliku da medicinske usluge kombinuju sa turističkim boravkom, što dodatno doprinosi lokalnoj privredi.

Ipak, prema podacima Udruženja za turizam u okviru Privredne komore Srbije (PKS), iako se beleži konstantan rast interesovanja procenjuje se da potencijal ovog sektora nije u potpunosti iskorišćen.

“Srbija raspolaže prirodnim resursima, visokoobrazovanim zdravstvenim kadrom i konkurentnim cenama, ali nedostaju strateški pristupi promociji i razvoju infrastrukture, što ograničava puni ekonomski učinak zdravstvenog turizma”, kažu za Biznis.rs u ovom udruženju.

“U okviru zdravstvenog turizma Srbija najviše nudi stomatološke usluge koje čine do 80 odsto ukupne potražnje stranih pacijenata. Pored toga, veoma su tražene i usluge estetske i plastične hirurgije, ortopedije, reproduktivne medicine, kardiološke procedure, kao i usluge fizikalne terapije i rehabilitacije”, navode.

Kada je reč o cenama, one su višestruko niže u odnosu na zemlje Evropske unije i Sjedinjene Američke Države – u proseku između 50 i 70 odsto.

“Na primer, ugradnja zubnih implantata, koja u zemljama Zapadne Evrope košta i preko 3.000 evra, u Srbiji se obavlja za 800 do 1.500 evra. Estetske operacije i ortopedski zahvati su takođe znatno pristupačniji. Ova cenovna konkurentnost, u kombinaciji sa stručnim kadrom i dobrim iskustvima pacijenata, pozicionira Srbiju kao atraktivnu destinaciju za medicinske usluge”, ističu u PKS.

Što se tiče novčanog priliva od ovog dela turizma, u udruženju navode da trenutno ne postoji jedinstvena zvanična statistika koja bi obuhvatila sve ključne parametre zdravstvenog turizma – poput ukupnog prihoda, tačnog broja posetilaca, porekla pacijenata i vrsta zahvata koji se najčešće traže.

Turski prihod od zdravstvenog turizma veći od tri milijarde dolara

Na globalnom nivou zdravstveni turizam predstavlja sektor koji beleži izuzetno dinamičan rast. Među najpoznatijim destinacijama su Turska, Mađarska, Poljska, Španija, Tajland, Indija i Meksiko.

“Turska, na primer, godišnje ostvari više od tri milijarde dolara prihoda od zdravstvenog turizma i privlači ogroman broj pacijenata iz Evrope i Azije, naročito za estetsku hirurgiju, transplantaciju kose i stomatologiju. Poljska i Mađarska su poznate po dentalnim uslugama i fizikalnoj terapiji. Ove zemlje su razvile jaku promociju i ponudu kompletnog paketa – od medicinske usluge do logistike, smeštaja i turističkih sadržaja, što ih čini konkurentnim na evropskom i globalnom tržištu. Srbija, iako cenovno veoma konkurentna, još uvek ne zauzima istaknuto mesto na tim listama upravo zbog manjka sistemskog marketinga i institucionalne podrške”, objašnjavaju iz PKS.

Na pitanje šta je neophodno da zdravstveni turizam u Srbiji dostigne svoj puni potencijal, naši sagovornici napominju da je potrebno sprovođenje nekoliko ključnih mera.

Prvi korak na tom putu bio bi uspostavljanje centralne baze statističkih podataka o korisnicima zdravstvenih usluga iz inostranstva, procedurama koje koriste i prihodima koje ostvaruju zdravstvene ustanove.

“Potrebno je dalje ulaganje u modernizaciju i digitalizaciju banjskih i rehabilitacionih centara, kojih u Srbiji ima više od 50, ali su mnogi infrastrukturno nedovoljno opremljeni za strane pacijente. Ključna je i snažnija institucionalna podrška kroz međunarodnu promociju Srbije kao zdravstvene destinacije, kao i kreiranje specijalizovanih turističko-medicinskih paketa namenjenih dijaspori i tržištima Zapadne Evrope. U tom pravcu bi bilo korisno jačanje javno-privatnih partnerstava, podrška procesima akreditacije zdravstvenih ustanova prema međunarodnim standardima i unapređenje jezičke, logističke i postterapijske podrške za strane pacijente”, zaključuju u Udruženju za turizam Privredne komore Srbije.