Pad nadstrešnice je kolektivna tragedija za društvo, Rio Tinto promašaj godine

Novinarka Radio-televizije Srbije (RTS) Anica Telesković godinama prati, pojašnjava, „secira“ i komentariše najaktuelnije ekonomske teme, danas kao deo tima autora i voditelja Oko magazina, a nekada u dnevnom listu „Politika“, gde je pre dve decenije počela karijeru po diplomiranju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Poznata je po tome što uspeva da okupi relevantne sagovornike, čak i kada se oni međusobno ne slažu, i ubeđena da bi novinari pre nego što uđu u redakciju trebalo da ostave kod kuće svoja politička ubeđenja. Ipak, smatra i da se novinarstvo „nosi kući“ kada se izađe iz redakcije jer je reč o načinu života, a ne samo o izboru profesije.

U nizu ekskluzivnih intervjua koje je uradila sa najpoznatijim domaćim i stranim stručnjacima ističu se razgovori sa francuskim ekonomistom Tomom Piketijem (Thomas Piketty), američkim ekonomskim „šok terapeutom“ Džefrijem Saksom (Jeffrey Sachs) i ekonomistom srpskog porekla koji živi i radi u SAD Brankom Milanovićem.

Pitali smo Anicu Telesković, šta je po njenom mišljenju obeležilo 2024. godinu?

Događaj godine

– Nažalost, događaj godine je tragedija koja se dogodila 1. novembra u Novom Sadu, kada je pala nadstrešnica. To je događaj zbog koga je za porodice petnaestoro stradalih vreme stalo, ali je i kolektivna tragedija za društvo.

U Programskom arhivu RTS-a može da se vidi da je 30. maja 1964. godine, kada je prvi voz prispeo na ovu stanicu, na lokomotivi imao okačenu i poruku: „Primite pozdrav moj, od danas imate miran san“. To je zapravo bilo upućeno stanovnicima tesne i krive petrovaradinske Štrosmajerove ulice, jer je voz do tada prolazio uz stambene zgrade, kuće, tik uz prozore, pa stanovnici Petrovaradina nisu mogli da spavaju. U arhivi Borbe može da se vidi da je sat na ulazu tog dana pokazao tačno 10.57 časova.

Prilikom poslednje rekonstrukcije na ovoj zgradi zamenjene su i pločice i mermer i kamen, popravljen je i taj stari sat. Kada se ovog 1. novembra nadstrešnica obrušila sat je pokazao tačno 11.52. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu vodi postupak nakon koga bi trebalo da saznamo ko je kriv i zašto je za porodice petnaestoro stradalih tog dana vreme stalo. Znamo samo da stari sat nema nikave veze sa tim.

Ličnost godine

– Miodrag Kostić, biznismen koji je preminuo 2024. godine, ali je pred kraj života shvatio da je vreme da nešto vrati društvu u kome se obogatio, ulažući u takozvane projekte društvene odgovornosti. Biznismen koji je u prvom talasu privatizacije imao negativan imidž i koga je dugo u medijima pratila rečenica – „tri evra za tri šećerane“, na kraju će ipak biti zapamćen po tome što je na desetine miliona evra uložio u projekte društvene odgovornosti, što je porodičnu kuću u Novom Sadu predao Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, i što je osnovao Palatu nauke.

Najbolji poslovni potez godine

– Najbolji poslovni potez godine je Radionica ekonomskog novinarstva koju organizuju Fakultet političkih nauka, nedeljnik Vreme, kompanije Delta i Telekom, na ideju Dušana Žarkovića i agencije GoViral. Edukacija studenata, ulaganje u njihovo znanje, u mlade ekonomske novinare, zapravo je najbolja investicija u poslovnu klimu u Srbiji, u odgovorno ekonomsko novinarstvo. Ti studenti, koji su ove godine za svoje radove izabrali odlične i važne teme, oni će za nekoliko godina izveštavati o biznisu i ekonomiji, oni će znati da odvoje bitno od nebitnog, da pravednom kritikom naš ekonomski svet učine boljim.

Bogoljub Živanović, koji je na ovoj radionici napisao tekst o tome zašto kasni izgradnja metroa, Katarina Lepović koja je pisala o upotrebi i zloupotrebi ekonomskih brojki, Elena Ranđelović koja se bavila kreditnim rejtingom zemlje, Mina Stojković koja je pisala o izgradnji nove Luke Beograd, Nikolija Savić koja je otkrila ko je sve osnovao privatne firme na adresi Crvene zvezde, Mina Barać koja je istraživala tržište nekretnina, Milica Levajac koje se bavila farbanjem autobusa GSP-a, Vanja Stevanović koja je tražila odgovor na pitanje ko je vlasnik Terazija, još nekoliko studenata koji su pisali o uticaju veštačke inteligencije i online trgovine, oni će za nekoliko godina krojiti našu ekonomsku stvarnost.

Verujem u ekonomsko novinarstvo ovih mladih ljudi, radujem se da sve ove ekonomske teme čitam i gledam u medijima u kojima će oni raditi. Verujem u njih i nadam se će u novinarstvo vratiti ono što je još u prvom broju Politike u januaru 1904. godine, pre skoro 121 godinu, napisao njen osnivač i urednik Vladislav Ribnikar o tome šta je zadatak nezavisne štampe: „Da slobodno pretresa sva javna pitanja, bez gnjeva i bez pristrasnosti; da pravednom kritikom vladinoga rada potpomaže opoziciju; da lojalnošću svojom i nepristrasnošću štiti vladu od neosnovanih napada opozicije; da podjednakom revnošću deli udarce i desno i levo od sebe, eto to je zadatak nezavisne štampe“. Ni danas, posle više od 120 godina, ne bih imala reč da dodam, ni da oduzmem.

Promašaj godine

– Najveći poslovni promašaj napravila je kompanija Rio Tinto i on se ne odnosi samo na ovu godinu. Mislim da će se jednog dana na fakultetima izučavati kao primer lošeg kriznog PR-a, odnosno kako je kompanija koja je nakon osnivanja 2001. godine u Srbiji imala ultra pozitivan rejting (jer se u to vreme o jadaritu pisalo kao o mineralu sa planete Kripton, o Supermenovom kamenu, o tome kako će doneti milijarde u dolinu Jadra) uspela da u potpunosti preokrene sliku o sebi i da se o potencijalnom rudniku izveštava kao o riziku po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Očekivanja u 2025. godini

– Ono što je izvesno kada je reč o 2025. godini je da će kamate na zaduživanja padati, da će privredni rast u Srbiji, po svemu sudeći, biti veći nego 2024, što je važno za rast standarda, plate i penzije. Da će biti dosta javnih radova koji će uspeti da preokrenu neke stagnacione trendove koje uvozumo iz Evrope, gde su naši glavni spoljnotrgovinski partneri. Pitanje je do kada će infrastruktura biti naš unutrašnji izvor rasta, na koji način se ti projekti rade i koliko će to da nas košta, jer kamate po kojima se država trenutno zadužuje za javne radove nisu male.

Dobra vest je da Evropska centralna banka najavljuje pad kamata, kao i da zemlja ima investicioni kreditni rejting, što bi sve trebalo da utiče na cenu duga. Loša je da su izdaci za kamate od 2019. do 2025. godine u apsolutnom iznosu udvostručeni: sa 110 na 220 milijardi dinara.