Pada broj prodatih stanova, ali ne i cene

Republički geodetski zavod (RGZ) objavio je prvi Indeks cena stanova, koji je pokazao da su stanovi u novogradnji i starogradnji poskupeli za 38,08 odsto od prvog tromesečja (T1)  2019. godine, kao i da je u trećem tromesečju ove godine nastavljen oštar rast cena, ali uz pad broja prodatih stanova.

Procenitelj za nekretnine i sudski veštak Milić Đoković u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da je tržište stanova i dalje pregrejano i da se možda “smiruje” promet, ali da to ne znači da će se smiriti i cene.

Prema Indeksu cena stanova RGZ, i u trećem tromesečju 2022. godine nastavlja se oštar rast cena stanova koji, kako su istakli, traje već celu godinu. Karakterišu ga dvocifrene godišnje stope rasta, i to – 13 odsto u trećem kvartalu 2022. godine, dok je tokom 2019. i 2020. godišnji rast cena bio oko osam odsto.

Po rastu cena od prvog tromesečja 2019. do trećeg kvartala 2022. prednjače Vojvodina sa vrednošću indeksa 142,13 i grad Beograd sa 141,43, dok je u trećem tromesečju 2022. godine najdinamičniji rast cena zabeležen u regionu južne i istočne Srbije, gde godišnja stopa rasta dostiže 15,94 odsto.

Na ukupan rast cena posebno utiče segment “starogradnje”, i to sa 18,84 odsto rasta u trećem kvartalu 2022. godine. Kako su ocenili iz RGZ, to može ukazivati na nedovoljno prilagođavanje ponude novoizgrađenih stanova snažnom rastu tražnje u prethodnom periodu.

Broj prodatih stanova u trećem kvartalu ove godine, međutim, manji je za 5,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što je za procenitelja za nekretnine i sudskog veštaka Milića Đokovića znak da se tržište “smiruje” – ali samo kada je reč o broju prodatih stanova.

“Manji broj prodatih stanova posledica je manje izgradnje i toga što ima manje stanova u ponudi. Tržište je još jako pregrejano, a na svaku nekretninu u ponudi dolaze dva do četiri kupca. Kada se uzme u obzir da se stanovi u novogradnji kupuju dok su još ‘u temeljima’, jasno je da nema mesta za ocenu da dolazi do smirivanja tržišta kada je reč o cenama”, rekao je Đoković za Biznis.rs. 

Naš sagovornik očekuje da će se takav trend nastaviti i sledeće godine jer je, kako podseća, u trećem kvartalu 2022. godine smanjen broj aplikacija za građevinske dozvole, što znači da će se manje graditi sledeće godine. To ukazuje na manju ponudu i, kako je istakao, “novi udar na kupca, odnosno cenu”.

Iz Republičkog geodetskog zavoda takođe skreću pažnju da je u trećem tromesečju ove godine vrednost tržišta merena sumom ostvarenih kupoprodaja stanova i dalje u porastu, i to za 12 odsto u poređenju sa istim periodom 2021. godine, ali i da to predstavlja osetno usporavanje rasta tržišta, s obzirom na to da je ukupna vrednost kupoprodaja stanova u prethodnom tromesečju bila veća za čak 26,1 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Ovakvom trendu, zaključuju iz RGZ, po svoj prilici doprinosi međugodišnji pad broja kupoprodaja stanova finansiranih bankarskim kreditima, i to već treće tromesečje zaredom: -31 odsto u trećem kvartalu, -25,4 odsto u drugom i -25,7 odsto u prvom kvartalu 2022. godine.

“Očekujem da će se trend pada broja kupovina iz kredita nastaviti sve dok raste euribor”, zaključio je Đoković.