Pandemija nije svima pomutila poslovanje

Trošila se struja, ruda, pa i guma. Malo ko se odrekao loših nikotinskih navika. Puno se razgovaralo, ali bežično, nemilice se „surfovalo“ internetom, pila su se gazirana pića. Nije, nažalost, nikakva novost da su lekovi i suplementi bili tražena roba, ali bi nam možda promaklo da su se značajni iznosi odvajali i za puteve. Ovako je, ako je suditi po profitima najuspešnijih kompanija, izgledao život u Srbiji 2020. godine, u kojoj smo se suočili i borili sa dosad neviđenom pandemijom.

Po svemu nezapamćenu godinu, srpska privreda je, ipak, ispratila u „plusu“ i to od 433,5 milijardi dinara, oko 74 milijarde dinara većem nego u 2019. Meseci izolacije mnoge su oborili na kolena. Najuspešniji, međutim, i u ovim danima su uspeli da povećaju profit.

Prema podacima koje je za Biznis.rs pripremila regionalna bonitetna kuća CompanyWall, pomalo iznenađujuće, najprofitabilnija kompanija u Srbiji u 2020. godini bila je Elektroprivreda Srbije. Lane je zaradila 12,88 milijardi dinara. Dobit je bila čak tri i po puta veća nego prethodne godine. Drugi na listi je Tigar Tyres. Njihova dobit je dostigla 9,2 milijardi dinara. Impozantan rezultat je približan ranijim godinama. Ova kompanija je 2019. godinu zapamtila po dobiti za nepunih 200 miliona dinara manjoj od prošlogodišnje. Telenor, koji je treći među najprofitabilnijima, lane je, ipak, upisao manju dobit. Zarada od 8,4 milijarde dinara je dve milijarde manja od one ostvarene u 2019. godini.

Borski Zijin, s druge strane, značajno je napredovao. Profit od 8,4 milijarde dinara je 2,6 puta veći nego u 2019. godini. Coca-cola HBC, i pored zatvorenih ugostiteljskih obejakata, nije doživela pad tražnje. Naprotiv. Lane su ostvarili dobit od 5,66 milijardi dinara, što je dve milijarde bolje nego u 2019. godini. Prati je Telekom Srbije sa 5,5 milijardi dinara u „plusu“, dve milijarde više nego godinu pre.

Značaj državne pomoći

Ekonomisti objašnjavaju da kompanije uspeh dobrim delom duguju državnoj pomoći.

„Poslovni prihodi i poslovni rashodi su bili gotovo identični rezultatima iz 2019. godine. Rast poslovnih prihoda bio je samo 0,6 odsto, poslovnih rashoda 0,1 odsto, ali je rast zarada bio 9,9 odsto. To je rezultat povećanja zarada s jedne strane, njihove preraspodele i povećanja zaposlenosti u realnom sektoru za 3,7 odsto. Neke komponente rashoda su značajno smanjene. Pre svega, odloženi su doprinosi i porezi usled korone. Zabeležen je dalji pad kamatnih stopa, banke su odobravale i moratorijum. Ono što je posebno bitno i što je esencijalno uticalo na poslovni rezultat su subvencije države za zarade u dva navrata. Činjenica je da su troškovi goriva i energije značajno smanjeni usled velikog pada cena nafte na svetskom tržištu u prošloj godini. Subvencije države privredi su iznosile više od 90 milijardi dinara. To je značajno uticalo na očuvanje i čak blago povećanje neto dobiti. Doda li se tome i moratorijum na kamate rezultat je još upečatljiviji„, ocenjuje ekonomista Dragovan Milićević.

Poslovni rezultat Puteva Srbije prevazilazi očekivanja. Prošlu godinu su završili sa profitom od 5,14 milijardi dinara. Prethodna je, međutim, obeležena gubitkom i to velikim – 16,85 milijardi dinara. Posebno iznenađuje, jer je lane posustala naplata putarine. Zbog manjeg broja vozila, od upotrebe auto-puteva slilo se 20,2 milijarde dinara, dve milijarde manje nego u 2019. godini.

Država je, međutim, bila znatno izdašnija. Najznačajniji prihod Puteva Srbije u 2020. godini stigao je iz budžeta Srbije – čak 53,9 odsto. Reč je o 28,13 milijardi dinara, od čega su 26,4 milijarde dinara subvencije. Godinu pre, budžetske dotacije činile su 29,8 odsto prihoda ove putarske firme, a to je 9,8 milijardi dinara.

„Za Puteve Srbije logično objašnjenje poslovnog rezultata se vidi iz strukture njihovih prihoda. To su prihodi od države za plaćanje aktuelnih radova u putnoj privredi. To, naravno, ima direktne implikacije i na način ugovaranja radova o kome se dosta polemiše. Pre svega zbog visine troškova izgradnje, a od toga direktno zavisi visina sredstava koje država prebacuje Putevima za plaćanje obaveza. Transferi utiču na povećanje prihoda“, objašnjava Milićević.

Trgovina bez velikih promena u prihodima i rashodima

Osmi na listi najvećih dobitnika u 2020. godini je Philip Morris Operations iz Niša. Cigarete lane nisu donele značajno veću zaradu, ali korona nije uticala ni na manju potrošnju. Ostvarili su profit od 4,86 milijardi dinara, što je oko 200 miliona više nego u 2019. Vršački Hemofarm je povećao dobit za nepune pola milijarde, te je lane zaradio 4,44 milijarde dinara. U 2020. godini se isplatilo i graditi cevovod. Zato je IDC DOO, kome je ovo osnovna delatnost, 2020. ostvario profit od 4,17 milijardi dinara, milijardu više nego prethodne godine.

Profit je donela i trgovina metalima. Rudnap group u stečaju ostvarila je zaradu od četiri milijarde dinara. Godinu pre su imali gubitak od 9,4 milijarde. Prati ih jedan od najvećih trgovinskih lanaca u zemlji – Delhaize. Iako na dobroj poziciji, u sektoru koji je generalno dobro poslovao u koroni, ovaj lanac je zaradio manje nego prethodne godine. Ostvarili su dobit od 3,93 milijardi dinara, dok je u 2019. godini ona bila 5,17 milijardi dinara.

„Kod analize ovog sektora mora se povesti računa. Trgovina praktično nije imala ni rast poslovnog prihoda, niti pad poslovnih rashoda. Povećala je neto profit računovodstvenim operacijama. Na smanjenje rashoda je uticala velika pozitivna korekcija vrednosti zaliha robe u odnosu na 2019. godinu, kao i prihodi od aktiviranja učinaka robe kao pozitivne korektivne stavke rashoda. Zatim, imali su enormni rast prihoda po osnovu subvencija za zaposlene, i to za više od osam puta u odnosu na 2019. godinu. Objašnjenje može da se traži u tome što su plate u trgovini manje nego prosek i da je državna subvencija u visini minimalne ili polovine minimalne neto zarade značajno uticala na ovaj rezultat. Državna pomoć u značajnoj je meri supstituisala troškove zarada na teret kompanije“, ističe Dragovan Milićević.

Nespecijalizovanu trgovinu na veliko, koju među najvećim dobitnicima predstavlja Invej, dobro je prošla. Lane je dobitak dostigao 3,4 milijarde dinara, a godinu pre – svega 122,5 miliona dinara.

Energetika među najuspešnijim sektorima

Među prvih 20 najuspešnijih kompanija, osim EPS-a, našlo se još energetičara. JKP Beogradske elektrane u pozitivnom su 3,12 milijardi dinara, doduše nepunu milijardu manje nego godinu pre. Dva mesta ispod je Srbijagas sa profitom vrednim 2,99 milijardi dinara, što je za čak 1,7 milijardi manje nego u 2019. godini. Čitav sektor je prilično dobro poslovao, a stručnjaci objašnjavaju da su im cene na berzi išle naruku.

„Ti trendovi su počeli prošle godine, a u ovoj se još oštrije vide“, objašnjava profesor Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara Srbije.

„Generalno su cene električne energije išle gore. Razloga je više. Prvi je rast takse na emisiju ugljen dioksida. Ona ima odjeka i kod nas. Sada je dostigla 60 evra po toni. Zbog nje cena električne energije raste. Elektroprivreda Srbije ne plaća tu taksu, nije njome opterećena. Ali, prateći rast cena na evropskim berzama, i ona naplaćuje veće cene. To se odnosi na cene struje za privredu, koja nije zaštićena. EPS ima regulisanu cenu za domaćinstva. Rast cena za industriju je evidentan i značajan je izvor prihoda. Taj profit bi trebalo koristiti da se ide u energetsku transformaciju, da se predje na obnovljive izvore enrgije. To su procesi  koji dugo traju. Na veće cene je uticalo i poskupljenje gasa, jer i on učestvuje u dobijanju električne energije“, ističe Rajaković.

Među prvih 20 najprofitabilnijih kompanija je i treći mobilni operater u Srbiji, A1, čiji je dobitak iznosio 3,6 milijardi dinara. Koju poziciju ispod je i drugi kablovski operater – SBB sa profitom od 3,28 milijardi dinara. U ovoj grupi je i još jedna duvanska kompanija JT International. Zaradili su lane 2,85 milijardi dinara.

Među konditorima u Srbiji, lane je najbolje prošao Koncern Bambi iz Požarevca. Postigli su profit od 2,79 milijardi dinara. Bili su daleko uspešniji nego u 2019. godini, kada su upisali dobit nešto veću od milijarde dinara. Među kladionicama, najveću zaradu je ostvario Mozzart – oko dve milijarde dinara. Iako uspešni, zapravo su zaradili manje nego u 2019. Tada im je “preteklo” 2,5 milijardi dinara.

Finansijski bilansi potvrđuju da je trgovina medicinskim sredstvima u godini korone bila unosan posao. Kompanija Magna Pharmacy, registrovana za trgovinu na veliko farmaceutskim proizvodima, lane je zaradila 1,94 milijarde dinara. Ostvarili su tri puta bolji rezultate nego godinu pre. U 2019. ova firma je bila u “plusu” vrednom 631,8 miliona dinara. Daleko više novca zaradila je i Victoriaoil. Ovaj proizvođač ulja će 2020. pamtiti po profitu od 1,9 milijardi dinara. Godinu pre su završili sa dobitkom od 171 miliona dinara.

Reklo bi se da će ograničeno kretanje, a prošle godine se nije moglo kuda se želelo, smanjiti zaradu naftnih kompanija. Ako je suditi po Lukoilu, to se nije desilo. Trgovina gorivom donela im je zaradu nešto veću od milijarde dinara. U 2019. godini profit je iznosio 739 miliona dinara. Sudbinu svog sektora, pokazuju brojke, nije delio Niš-ekspres” Završili su godinu sa dobitkom većim od milijardu dinara, a prethodne su u “plusu” bili nepunih 76 miliona dinara.

Autor: Sanja Ivanović

Tekst je objavljen u prvom broju štampanog izdanja Biznis.rs