Pekari traže poskupljenje hleba „Sava“ zbog rasta troškova energenata i zarada

Unija pekara Srbije najavila je da će 29. januara uputiti zahtev Vladi Srbije za korekciju cene vekne hleba „Sava“, sa sadašnjih 62 na 65 dinara. Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica rekao je da očekuje da će poskupljenje stupiti na snagu 7. februara, ističući da je korekcija cene neophodna zbog rasta gotovo svih troškova proizvodnje, izuzev cene brašna.

Vlada Srbije je u decembru prošle godine na šest meseci produžila Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500, poznatog kao “Sava”. Tako je maksimalna maloprodajna cena ovog hleba propisana u visini od 62 dinara, dok maksimalna proizvođačka cena iznosi 53,17 dinara. Najviša ukupna marža koju trgovci mogu da ostvare prilikom prodaje ovog hleba ograničena je na šest odsto, a računa se na neto fakturnu cenu umanjenu za rabate i popust.

Proizvođači hleba obavezni su da proizvedu i stave u promet ovaj hleb u količini od najmanje 30 odsto dnevne proizvodnje svih vrsta hleba, a isto toliko dužni su da imaju i trgovci na malo u strukturi dnevne nabavke. Najmanja težina jedne vekne hleba mora da bude 500 grama.

U razgovoru za Biznis.rs direktor poslovnog udruženje Žitounija Zdravko Šajatović takođe ističe da razlog za najavljeno poskupljenje nije cena brašna, već povećani troškovi energenata i zarada.

“Struja, gas i zarade – sve je otišlo gore. Mislim da je reč o skromnom i racionalnom poskupljenju. Uostalom, i u prethodnim korekcijama cena je uglavnom rasla za po tri dinara, pa se sada verovatno ide tom inercijom“, kaže Šajatović.

Kada je reč o zaradama, koje najviše opterećuju proizvođače hleba, naš sagovornik kaže da se u Novom Sadu pekar ne može naći ispod 120.000 dinara.

Na pitanje zbog čega je cena samog ovog hleba kao osnovne životne namirnice regulisana od strane države, Šajatović objašnjava da je reč o socijalnoj politici.

“Država hoće da 30 odsto hleba obezbedi po nižim cenama, dok se ostale vrste hleba vode kao specijalni hlebovi i njihova cena je slobodna. Mislim da cenu ovog hleba ne bi trebalo regulisati jer je ovo skromna branša i svako mešanje države obično dovodi do problema u privredi”, navodi Šajatović.

Godišnja potrošnja peciva po glavi stanovnika oko 10 kilograma

Kako pokazuje analiza Žitounije, zasnovana na zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošnja hleba i peciva po domaćinstvu u Srbiji u periodu od 2007. do 2024. godine značajno je smanjena – za ukupno 138 kilograma, sa 301,1 kilogram u 2007. godini na 163 kilograma u 2024.

Posmatrano po glavi stanovnika, godišnja potrošnja hleba i peciva u istom periodu smanjena je sa 102,1 kilogram (2007) na 63,42 kilograma (2024).

Kada je reč isključivo o hlebu, bez peciva, prosečna godišnja potrošnja po stanovniku u Srbiji smanjena je sa 92,1 na 53,42 kilograma, što predstavlja smanjenje od 38,68 kilograma, odnosno oko 42 odsto. Prosečna godišnja potrošnja peciva po glavi stanovnika procenjuje se na oko 10 kilograma.

U Žitouniji ističu da se iz navedenih procena može zaključiti da je dugoročni trend smanjivanja potrošnje hleba i peciva po glavi stanovnika u Srbiji zaustavljen. Naime, prosečna potrošnja stabilizovala se na oko 60 kilograma po osobi, što je uporedivo sa nekim evropskim državama, poput Poljske i Švedske. Konkretno, u 2023. godini potrošnja je iznosila 62,49 kilograma, dok je 2022. bila 58,58 kilograma.

Podaci takođe pokazuju da postoji značajan broj evropskih zemalja u kojima potrošnja hleba po stanovniku ne prelazi 50 kilograma, među kojima su Francuska, Velika Britanija, Mađarska, Litvanija, Slovenija, Španija i Švajcarska. Sa druge strane, u nekim državama, poput Nemačke i Češke, potrošnja hleba po glavi stanovnika i dalje je veća nego u Srbiji.

Prema aktuelnim procenama Žitounije, koje se zasnivaju na stanju na tržištu brašna, godišnja meljava pšenice iznosi oko milion tona. Zbog smanjene potrošnje hleba po glavi stanovnika i pada broja stanovnika, smanjene su i dosadašnje procene godišnje meljave koje su korigovane naniže – sa 1,2 miliona na oko milion tona, odnosno na približno 1,05 miliona tona u godinama kada dolazi do izraženijeg povećanja izvoza brašna, kao što je bio slučaj tokom 2024. godine.

Od ukupne količine samlevene pšenice proizvede se oko 767.000 tona brašna namenjenog ljudskoj ishrani. Ove količine brašna koriste se za proizvodnju hleba i peciva, neposrednu potrošnju domaćinstava, proizvodnju testenina, potrebe konditorske industrije, kao i za izvoz.

Procene pokazuju da godišnja potrošnja brašna za proizvodnju hleba i peciva u Srbiji iznosi oko 305.000 tona. Od toga se približno 257.000 tona brašna utroši za proizvodnju hleba, dok se oko 48.000 tona koristi za proizvodnju peciva.