Pelet ove jeseni skuplji 50 odsto, velika potražnja podigla cene

Gas i ogrevno drvo biće najisplativiji energenti za grejanje domaćinstava u Srbiji tokom predstojeće zime, dok će građani koji koriste pelet morati da izdvoje znatno više novca nego prošle godine jer je njegova cena za godinu dana porasla oko 50 odsto. Ipak, snabdevenost tržišta peletom značajno je bolja u odnosu na početak septembra, a smanjenje potražnje moglo bi da zaustavi dalji rast cena, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić.

„Gas je definitivno najjeftiniji energent za domaćinstva koja već imaju instalacije i godinama ga koriste. Paralelno sa gasom, tu je i ogrevno drvo, čija isplativost zavisi od regiona u kojem se domaćinstvo nalazi. U delovima istočne, južne i jugozapadne Srbije drvo je jeftinije, dok su cene u drugim područjima, posebno u velikim gradovima poput Beograda i Novog Sada, više“, ističe naš sagovornik.

Za razliku od ogrevnog drveta, čije su cene poslednjih godina relativno stabilne, pelet je ove jeseni znatno skuplji nego prošle godine.

Prema podacima kojima raspolaže Glavonjić, cena peleta na većini stovarišta kreće se od 42.000 do 48.000 dinara po toni, dok na pojedinim mestima prelazi 50.000 i dostiže oko 52.000 dinara.

„Cena peleta je ove godine zaista neopravdano visoka jer troškovi proizvodnje nisu porasli u tolikoj meri da bi opravdali ovakav rast. U poređenju sa oktobrom prošle godine cena je viša za oko 50 odsto. Proizvođači i trgovci iskoristili su veliku potražnju tokom letnjih meseci i podigli cene“, ocenjuje Glavonjić.

Najskuplji pelet uglavnom se prodaje na stovarištima koja se oslanjaju na uvoz, pre svega iz Hrvatske. Reč je o peletu klase A1, odnosno najvišoj klasi kvaliteta, što takođe utiče na njegovu cenu.

Glavonjić ukazuje na to da se cene razlikuju ne samo u zavisnosti od kvaliteta i porekla peleta, već i od politike pojedinačnih proizvođača i trgovaca.

„Postoje i stovarišta na kojima je pelet domaćih proizvođača skuplji od uvoznog. To samo po sebi govori o paradoksima na tržištu i o tome da prilikom određivanja cena nema dovoljno ujednačenosti“, navodi on.

Više od 80 odsto stovarišta ima dovoljno peleta

Iako su visoke cene i problemi sa dostupnošću peleta obeležili deo perioda pred početak grejne sezone, snabdevenost tržišta se u međuvremenu poboljšala. Prema informacijama koje Šumarski fakultet dobija sa stovarišta, više od 80 odsto prodajnih mesta trenutno raspolaže dovoljnim količinama ovog energenta.

„Snabdevenost je značajno bolja nego pre mesec dana. Na većini stovarišta nema lista čekanja, a potrošači mogu da kupe potrebne količine peleta. U najvećem broju slučajeva kupac koji danas uplati pelet može da očekuje isporuku tokom istog dana, što početkom septembra nije bio slučaj“, ističe Glavonjić.

Ipak, problemi i dalje postoje u pojedinim manjim mestima, gde lokalna stovarišta nemaju dovoljno finansijskih mogućnosti da unapred formiraju veće zalihe. Ona uglavnom posluju tako što naručuju pelet kada se pojavi potreba, a isporučene količine brzo prodaju kupcima koji su ranije čekali na isporuku.

Profesor Glavonjić smatra da nema razloga za zabrinutost da peleta neće biti dovoljno za domaćinstva tokom zime.

Srbija najveći deo potreba podmiruje domaćom proizvodnjom

Za razliku od utiska koji bi se mogao steći na osnovu visokih cena i povremenih problema sa snabdevanjem, Srbija se u velikoj meri oslanja na domaću proizvodnju peleta. Naš sagovornik ističe da se između 90 i 92 odsto proizvedenog peleta plasira na domaće tržište.

„Srbija je mali uvoznik, ali i mali izvoznik peleta. Uvoz se, u zavisnosti od godine, kreće od oko 40.000 do 45.000 tona, dok izvoz iznosi približno 30.000 do 35.000 tona. To nisu velike količine u odnosu na domaću proizvodnju. Srbija ima dovoljan broj fabrika i odgovarajuće instalirane kapacitete da zadovolji sopstvene potrebe“, navodi on.

Pelet koji se uvozi u našu zemlju dolazi prvenstveno iz Crne Gore, dok se manje količine nabavljaju iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Glavonjić napominje da je uvozni pelet uglavnom skuplji od proizvoda najvećeg broja domaćih proizvođača.

Dodaje i i da Srbija ima relativno stabilno snabdevanje drvnom sirovinom, što predstavlja osnovu za domaću proizvodnju. Zbog toga, kako ocenjuje, trenutne visoke cene peleta ne mogu se u potpunosti objasniti nedostatkom sirovine ili zavisnošću od uvoza.

Ogrevno drvo od 8.000 do 11.000 dinara po prostornom metru

Za domaćinstva koja se greju na drva, situacija je stabilnija. Cene se trenutno kreću od oko 8.000 dinara po prostornom metru u pojedinim delovima južne i istočne Srbije do 10.500 dinara u Beogradu i 11.000 dinara u Novom Sadu.

„Cene ogrevnog drveta spadaju među najstabilnije u poslednjih nekoliko godina, zajedno sa cenama gasa. Naravno, razlike postoje od regiona do regiona, kao i od jednog stovarišta do drugog“, rekao je Glavonjić.

On je dodao da se najveći broj potrošača ne snabdeva nužno preko stovarišta po navedenim cenama, već koristi sopstvene izvore ili drva nabavlja preko privatnih preduzetnika po povoljnijim uslovima. Zbog toga stvarni troškovi grejanja na drva mogu znatno da se razlikuju među domaćinstvima, u zavisnosti od načina nabavke i lokalne dostupnosti ogreva.

Dalji rast cena peleta zavisiće i od cene struje

Kada je reč o očekivanjima za naredni period, Glavonjić ne predviđa značajnije poremećaje na tržištu ogrevnog drveta. Kod peleta, međutim, dalji razvoj situacije zavisiće i od kretanja potražnje, ali i od eventualnih promena cena električne energije.

„Kada je reč o ogrevnom drvetu, ne očekujem posebne poremećaje niti značajniji dalji rast cena. Kod peleta će situacija u velikoj meri zavisiti od cene struje, jer su pelet i električna energija međusobno povezani energenti. Ako porastu troškovi korišćenja jednog, to može da utiče na potražnju za drugim, a samim tim i na cene“, objašnjava.

Eventualno povećanje cena struje ili promene tarifnog sistema, kakve su zabeležene prošle godine, mogle bi da podstaknu nagli rast potražnje za peletom. U tom slučaju, pritisak na cene ponovo bi mogao da ojača.

Sa druge strane, ukoliko ne bude većih poremećaja na tržištu električne energije, a potražnja za peletom nastavi da opada, nema mnogo ekonomskih razloga za novo poskupljenje.

„Potražnja je već počela da se smanjuje, što se vidi i po bržoj isporuci i po tome što se cene na većini stovarišta nisu menjale tokom proteklih mesec dana. Ako se takav trend nastavi, ne vidim ekonomski razlog da cene peleta dalje rastu“, zaključuje profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić.