Koji sistem grejanja će naredne zime najmanje opteretiti kućni budžet?

Poskupljenje električne energije najavljeno za jesen moglo bi najviše da pogodi domaćinstva koja se greju na struju, posebno ona sa većom potrošnjom. Još nije poznato da li će se poskupljenje sprovesti kroz povećanje cene kilovat-sata, izmene blok tarifa ili kombinaciju obe mere, a stručnjak za energetiku Miloš Zdravković očekuje da će to biti kroz višu cenu struje, uz zadržavanje postojećeg tarifnog sistema.

Prema njegovoj proceni, verovatno će pokušati da se zaštite domaćinstva sa manjom potrošnjom, dok će najveći teret povećanja podneti potrošači koji se greju na električnu energiju i zbog veće potrošnje ulaze u plavu ili crvenu zonu.

“Treba imati u vidu da povećanje cene električne energije ne znači automatski isti procenat rasta računa. Konačan iznos zavisi od ukupne potrošnje, tarifne zone, odnosa više i niže tarife, kao i drugih obračunskih stavki, pa će domaćinstva sa velikom zimskom potrošnjom osetiti znatno veće povećanje od proseka”, navodi Zdravković u razgovoru za Biznis.rs.

Poskupljenje će, prema njegovim rečima, najviše pogoditi domaćinstva koja se greju na električne kotlove i klasične grejalice, jer će zbog velike potrošnje lakše ulaziti u skuplje tarifne zone.

“Nasuprot tome, inverter klime će i nakon poskupljenja ostati jedan od najekonomičnijih načina grejanja, zahvaljujući višestruko većoj energetskoj efikasnosti. Zato nije isto svako ‘grejanje na struju’ – razlika u troškovima između električnog kotla i kvalitetne inverter klime može biti veća nego između različitih energenata”, dodaje on.

Kako se približava grejna sezona raste interesovanje za pelet, pa u pojedinim delovima Srbije već postoje liste čekanja za njegovu nabavku. Istovremeno, u Beogradu su najavljene moguće promene u načinu obračuna centralnog grejanja.

Na pitanje kakva su očekivanja u pogledu troškova različitih sistema grejanja tokom predstojeće zime, Zdravković ističe da cena peleta zavisi od odnosa ponude i potražnje, kao i troškova transporta, zbog čega povećano interesovanje pred grejnu sezonu dodatno utiče na rast cena.

“Sa trenutnim cenama od oko 38.000 do 42.000 dinara po toni, pelet više nije automatski najjeftiniji izbor za grejanje. Kod daljinskog grejanja naplata prema stvarnoj potrošnji može biti pravednija, ali samo uz kvalitetno merenje i mogućnost regulacije grejanja. U suprotnom, energetski neefikasne zgrade i dalje će imati visoke troškove, bez obzira na novi model obračuna”, smatra naš sagovornik.

On podvlači da ne postoji univerzalno najjeftiniji sistem grejanja jer to zavisi od izolacije objekta, njegove površine i dostupnosti energenta.

“Ipak, za dobro izolovane stanove inverter klima će najverovatnije ostati najisplativiji izbor, dok je gas i dalje veoma konkurentan tamo gde je dostupan. Pelet je dobra opcija, ali uz cenu od oko 40.000 dinara po toni njegova prednost je znatno manja. Direktno grejanje na struju električnim kotlovima i grejalicama ostaće najskuplji način grejanja, posebno za domaćinstva koja ulaze u crvenu tarifnu zonu”, ističe Zdravković.

On smatra da na račun za grejanje mnogo više utiče energetska efikasnost objekta nego sam energent.

“Loše izolovana kuća može trošiti i dva do tri puta više energije od dobro izolovane. Zato je u većini slučajeva isplativije prvo uložiti u izolaciju, stolariju i regulaciju grejanja, a tek potom menjati sistem grejanja. Najniže račune ove zime imaće domaćinstva koja kombinuju dobru energetsku efikasnost sa efikasnim sistemom grejanja”, zaključuje Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku i diplomirani inženjer elektrotehnike.

I bez nove cene struje računi u prvom kvartalu skočili gotovo 10 odsto

Podsetimo, računi za struju od početka godine značajno su viši, iako se cene kilovata nisu menjale. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja stopa rasta cene električne energije za domaćinstva u prvom kvartalu ove godine iznosila je 9,6 odsto.

Iako u ovom periodu nije bilo novog linearnog povećanja cene električne energije, a naredno poskupljenje najavljeno je najkasnije do 1. oktobra 2026, računi za struju beležili su značajan statistički skok u januaru, februaru i martu.

Na rast računa uticalo je više faktora. Pre svega, efekat je imalo uvođenje „nove“ crvene zone tokom zimskih meseci. Granica za ulazak u najskuplju tarifnu zonu spuštena je sa 1.600 na 1.200 kilovat-sati, zbog čega je veći broj domaćinstava plaćao deo potrošnje po višim cenama.

Istovremeno, dodatni uticaj imalo je preneto poskupljenje električne energije od 9,6 odsto iz oktobra 2025. godine. Kako se podaci za prvi kvartal 2026. porede sa istim periodom prethodne godine, kada to poskupljenje još nije bilo na snazi, međugodišnji rast cena za domaćinstva dostigao je gotovo deset odsto.

Novo poskupljenje električne energije očekuje se najkasnije do 1. oktobra 2026. godine, u skladu sa obavezama koje je Vlada Srbije preuzela u okviru aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), kojim je predviđeno postepeno usklađivanje cena električne energije.