Počeo izvoz robe životinjskog porekla u okviru inicijative Otvoreni Balkan

Prve tri pošiljke iz sektora robe životinjskog porekla iz Srbije otišle su u utorak za Severnu Makedoniju, bez čekanja na graničnim prelazima, čime je u našoj zemlji počela primena Sporazuma o saradnji u veterinarskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, potpisanog 21. decembra u Tirani u okviru inicijative Otvoreni Balkan.

Prema rečima ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, dogovoreno se sprovodi i već bilo pošiljki iz Severne Makedonije za Srbiju nakon potpisivanja sporazuma.

„Kako smo se dogovorili i potpisali, tako sve i funkcioniše – nema više čekanja na graničnim prelazima. Ako krene roba iz Kumanova i treba da ide za Suboticu, priznajemo njihove laboratorijske analize i tamo se vrši usaglašavanje papira. Tako je sa robom životinjskog i biljnog porekla, svom robom koja je u sektoru bezbednosti hrane, i to je ono što je tekovina Otvorenog Balkana“, poručio je Nedimović za TV Pink.

On je istakao da je Otvoreni Balkan u pogledu sektora hrane stavljen u funkciju u punom kapacitetu, te da sada postoji i sistem ranih najava, piše Tanjug.

Ukoliko neko želi da pošalje neku robu iz Albanije za Srbiju, to može učiniti na posebnoj veb-platformi, na kojoj se špediter i roba u njemu najave dan ranije. Nakon toga vozač automatski dobija elektronski sertifikat, te može ući u zemlju, objasnio je Nedimović.

On je naveo da je ukupna razmena između Srbije, Severne Makedonije i Albanije u sektoru hrane oko 420 miliona dolara i dodao da veruje da će za nekoliko godina dostići milijardu dolara razmene.

Na pitanje koju robu Srbija najviše izvozi u Severnoj Makedoniji i Albaniji, Nedimović odgovara da su to pšenica, kukuruz, brašno, suncokretovo ulje, koje se, kaže, izvozi u neverovatno velikim količinama, kao i proizvodi od mleka.

Dodao je da Albanija u Srbiju izvozi dosta morske ribe, ranog voća i povrća, dok iz Makedonije najviše stižu grožđe i vino, i kako navodi, ne toliko paradajza kao nekada.

Nedimović je rekao i da se mora više insistirati da se na prostoru istočne i zapadne Srbije, odnosno da se na područjima preko 200 metara nadmorske visine uredi sistem za prelazak iz klasične u organsku hranu.

„Tamo hemije nikad nije ni bilo i zato smo sad promenili pravila, prilagodili se Evropskoj uniji. Tačnije, prilagodili smo se životu“, istakao je Nedimović.

Dodao je da je u prethodnih pet godina površina pod organskom poljoprivrednom proizvodnjom porasla dva puta, dok je izvoz na tržišta koja su, kaže, platežno najsposobnija porastao sedam puta.