Počinje izdavanje identifikacionih brojeva za Otvoreni Balkan

Od 5. marta građani Srbije na portalu eUprave mogu da kreiraju svoj identifikacioni broj Otvorenog Balkana. To je prvi korak za uključenje u otvoreno tržište rada na kojem su uz Srbiju i Severna Makedonija i Albanija, sa ukupno 11 miliona radnika.

Nakon toga pristupa se portalu eUprave zemlje u kojoj se traži posao ili je već uspostavljen kontakt s poslodavcem.

Među susedima koji bi mogli da krenu trbuhom za kruhom ka našoj zemlji, više sreće mogli bi da imaju zanatski, kvalifikovani radnici i IT stručnjaci. To su profili koja nedostaju srpskom tržištu, dok na primer ekonomista i pravnika imamo više nego što nam treba.

„Situacija je takva da je cena minimalca u Srbiji najveća, mi imamo oko 400 evra, Makedonci i Albanci oko 350, svi ti ljudi ako imaju motivaciju da se prebace, potrebne su im veće plate, tako da treba videti kakvi će im se uslovi ponuditi i kako će se kretati to stanovništvo“, kaže Miloš Turinski iz Infostuda, piše RTS.

Kao i ceo Balkan, Albanija je suočena s odlivom radne snage, pre svega, u zemlje Zapadne Evrope. Zvaničnici te zemlje očekuju da im otvoreno, veće tržište donese više talentovanih profesionalaca kako bi poboljšali kvalitet sopstvenih proizvoda i usluga.

„U Albaniji su ove nestašice u građevinskom i turističkom sektoru. Postoje i preduzeća koja žele da imaju veći nivo kreativnosti. Postoji izuzetno velika potražnja za programerima i to je razlog zašto vlada ulaže velika sredstva u digitalno obrazovanje u zemlji, počevši od škola, do kurseva za profesionalce. Pre svega, potrebni su nam kvalifikovani radnici“, kaže Endrit Izeraj, zamenik ministra ekonomije, kulture i inovacija Albanije.

Manje administrativnih barijera kod sezonskih poslova

Manje administrativnih barijera osetiće se i kod sezonskih poslova, ocenjuju upućeni, a moglo bi da smanji i broj deficitarnih zanimanja.

„Imajući u vidu visinu plata, stepen razvijenosti i visinu BDP-a, mi neskromno očekujemo da će najveći broj ljudi upravo svoje rešenje i želju da radi naći u Srbiji“, rekao je Siniša Mali, ministar finansija u tehničkom mandatu.

Javna ulaganja planirana za naredne godine ne bi trebalo značajno da utiču na tržište rada, smatraju u Svetskoj banci.

„U slučaju Srbije ovo što Vlada primenjuje to nije fiskalni stimulans u slabu ekonomiju već redovni programi javnih ulaganja, kako bi se gradila infrastrukutra, energetski potencijali, i to nema veze s tim da li je nezaposlenost visoka ili niska, stopa nezaposlenosti je oko devet odsto tako da još ima ljudi koji će tražiti posao“, napominje Ivailo Izvorski, glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju.

Oni koji odluče da posao potraže u Albaniji ili Severnoj Makedoniji imaće iste uslove kao državljani tih zemalja. Dozvolu koju inicijalno dobijaju na dve godine mogu da produže a uz nju i odobrenje za boravak.