Počinje primena EES sistema – šta donose nova pravila na graničnim prelazima?

Novi Sistem evidentiranja ulazaka i izlazaka (EES) u države članice EU počeće sa radom u nedelju, 12. oktobra, a evropske zemlje koje koriste EES uvodiće sistem postepeno na svojim spoljnim granicama, uz punu primenu do 10. aprila 2026. godine. Reč je o automatizovanom IT sistemu za registraciju državljana zemalja koje nisu članice Evropske unije, a koji putuju u svrhu kraćeg boravka.

Svaki put kada putnici pređu spoljne granice jedne od zemalja koja koristi EES, njihov prelazak biće registrovan. EES sistem se odnosi na sva lica koja nisu državlјani EU i nemaju regulisan boravak u zemlјama Šengen zone. Kako se navodi na sajtu europa.rs, cilj njegove primene je postupno smanjenje vremena čekanja u redovima za kontrolu pasoša, ali i pojednostavljenje graničnih procedura.

Pri prvom ulasku u zemlju koja primenjuje EES granična kontrola će obuhvatati uzimanje otisaka prstiju, fotografiju lica i unos ličnih i putnih podataka u sistem. Putnik mora da preda svoje putne isprave na uvid službeniku granične kontrole i takođe mora da pruži svoje biometrijske podatke (fotografiju lica i otiske prstiju koji se registruju u EES-u). Službenik granične kontrole zatim proverava informacije o putniku, postavlja pitanja i digitalno evidentira ulazak u EES.

Takođe, EES predviđa i automatizovani samouslužni sistem, na kom će putnici sa biometrijskim pasošem moći da skeniraju svoje putne isprave, a službenici granične kontrole će pomagati u tom procesu ili nadgledati.

Prilikom korišćenja samouslužnog sistema, putnik mora da skenira svoje dokumente i biometrijske podatke. Službenik granične kontrole će potvrditi informacije dobijene preko samouslužnog sistema, po potrebi postaviti pitanja te će se potom putniku odobriti ili odbiti ulazak, što će se evidentirati u sistemu.

Na ovaj način EES sistem beležiće ime, datum rođenja, državljanstvo, pol, putnu ispravu, fotografiju lica i/ili otiske prsta i ujedno će evidentirati datum i mesto ulaska u evropsku zemlju koja primenjuje EES i izlazak iz takve zemlje. Takođe, beležiće i odbijanje ulaska ako je to slučaj.

Iz primene EES sistema izuzeti Kipar i Irska

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić u razgovoru za Biznis.rs ističe da se EES sistem ne odnosi na dve države članice EU – Irsku i Kipar, dok će obavezu sprovođenja imati četiri države koje su u Šengen zoni, a nisu članice EU – Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska. Kako kaže, sam sistem se odnosi na putnike koji nisu državljani EU i nemaju nijednu vrstu vize koja omogućava produženi boravak.

Seničić napominje da EES sistem kao takav nije drastično različit od onoga na šta su putnici već navikli. Nema nikakve predpripreme, ništa ne košta, a iako je bilo reči o aplikaciji koja postoji na Play Store, ona još uvek nije aktivna, niti se u nju mogu uneti podaci.

“To je jedan mali problem koji će se možda rešiti u budućnosti. Dakle, putnicima je potreban samo pasoš, koji mora da važi minimum šest meseci, kao i do sada. EES sistem neće biti uspostavljen na svim graničnim prelazima zemalja Šengena, već će svaka država za sebe odrediti pojedine granične prelaze (bez obzira na to da li se radi u aerodromu, brodskom, železničkom ili drumskom saobraćuju) na kojima će se periodično u toku određenog vremenskog perioda sprovoditi EES sistem. Dakle, to neće biti tokom celog radnog vremena”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da će to biti slučaj i u zemljama u našem okruženju, poput Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Bugarske.

Hrvati su, prema informacijama YUTE, već potvrdili da će na glavnom prelazu Bajakovo evidenciju kroz EES sistem sprovoditi dva sata prepodne i dva sata popodne, dok će tokom ostalog radnog vremena raditi kao i do sada.

“Svi su svesni da će ovaj sistem dovesti do povećanja gužvi i čekanja i žele to da spreče. Kako vreme bude prolazilo produžavaće termine za uvođenje EES. Inače je i odluka Evropske komisije da sve zemlje imaju rok od šest meseci (do 10. aprila 2026.) da se usaglase i u potpunost primene integrisan sistem na svim graničnim prelazima”, napominje Seničić.

Svaki putnik imaće svoj profil u okviru EES sistema

Objašnjavajući samu proceduru, Seničić naglašava da će pasoška kontrola izgledati kao i do sada. Slikanje putnika vršiće se uz pomoć već integrisanih kamera, a uz biometrijsku fotografiju lica tražiće se i otisak četiri prsta desne ruke.

“Tako će se faktički formirati profil u okviru samog programa. Jedanput evidentiran putnik sledeći put neće imati obavezu da prolazi ovu proceduru, već će se evidentirati uz skenirani pasoš. Ideja je da u budućnosti ovaj sistem ubrza prelazak granice, iako će u početku usporiti. Ono što je važno napomenuti – biometrijski podaci obavezni su za sve građane, izuzev dece do 12 godina. Oni se neće slikati, niti će im se uzimati otisci prstiju”, navodi.

Aleksandar Seničić kaže da je sam sistem uveden kako bi se vršila bolja kontrola za dozvoljeni boravak u okviru zemalja Šengen zone.

“To je 90 dana u okviru 180 dana i pravilo koje važi već decenijama unazad. Međutim, veliki broj ljudi je to zloupotrebljavao i boravio daleko više od tih 90 dana. Ranije ta kontrola tehnički nije bila moguća jer ste morali da sabirate pečate iz pasoša, što je bilo komplikovano. Ovaj sistem je upravo iz tog razloga napravljen, da kada ulazite u zemlje Šengena prilikom prijave sistem sam notira datum ulaska i izlaska”, objašnjava.

Na taj način će, kaže Seničić, sistem sam obračunavati dane dozvoljenog boravka u EU i oni koji prekorače taj broj dana dobiće zabranu ulaska do isteka roka od 180 dana.

“Kao i kod svakog novog sistema, postoji nepoverenje u vezi sa njegovom primenom. Verujem da će to iziskivati malo strpljenja u početku, ali većina ljudi će do leta proći kroz evidenciju, na ovaj ili onaj način, i očekujem da za letnju sezonu kroz samoočitavanje svojih dokumenata možemo daleko brže i lakše da prođemo granicu”, ukazuje naš sagovornik.

Direktor YUTA-e naglašava da tokom ovog perioda ima znatno manje putovanja nego od aprila do oktobra i da je ovaj datum za početak rada izabran upravo iz tog razloga, kako bi se ostavilo dovoljno prostora pred Novu godinu, vodeći računa da u tom periodu postoji ogroman broj putnika.

“Francuska, Španija, Italija u tom periodu generišu ogroman broj putnika, a na ovaj način imaće dva-tri meseca da se pripreme pre nego što počnu velike gužve”, zaključuje Seničić.

Sutra: EES donosi probleme privredi: Koje su negativne posledice?