Pod kojim uslovima domaće firme mogu da pošalju radnike u Nemačku?

Privredna komora Srbije (PKS) objavila je novu odluku kojom se uređuje raspodela maksimalnog broja radnika koji se upućuju na rad u Nemačku po osnovu ugovora o izvođenju radova.

Dokument donet na sednici Upravnog odbora 26. novembra i objavljen u Službenom glasniku postavlja okvir za to kako poslodavci iz Srbije mogu da koriste određeni kontingent radnika, ali i obaveze same PKS u celom procesu.

Ovaj pravni akt oslanja se na međunarodni sporazum star više od tri decenije – Sporazum između SFRJ i Savezne Republike Nemačke iz 1989. godine, koji i dalje predstavlja osnov za upućivanje domaćih radnika nemačkim firmama u okviru ugovora o izvođenju radova. Upravo na temelju tog dokumenta utvrđuje se godišnji maksimalni broj radnika koji iz Srbije mogu privremeno da se angažuju u Nemačkoj, poznat kao kontingent.

PKS ima ulogu raspodele broja mesta među zainteresovanim poslodavcima, da vodi urednu evidenciju svakog dodeljenog detašmana, nadzire način na koji se dodata mesta koriste i obezbeđuje besplatne informacije i stručnu pomoć firmama koje planiraju slanje radnika u Nemačku.

Da bi se ta procedura sprovodila bez zastoja, odluka predviđa i ulogu posebne organizacione jedinice unutar PKS, nadležne za poslove detašmana. U njenom opisu posla našlo se razmatranje svih pristiglih zahteva privrednih subjekata, njihova evaluacija i procena opravdanosti dodele mesta u kontingentu. Na osnovu pojedinačnih zahteva, jedinica priprema saglasnosti za detašman, a pravo potpisivanja tih saglasnosti imaju posebno ovlašćena lica Privredne komore.

Važan deo sistema podrške nalazi se i van granica Srbije. Predstavništvo Privredne komore Srbije u Frankfurtu ima zadatak da poslodavcima pruži stručnu pomoć tokom procedura koje se sprovode u Nemačkoj. Ovo uključuje savetodavnu podršku, informisanje o lokalnim propisima i pomoć u snalaženju u administrativnim procesima, koji su neretko zahtevni i vremenski osetljivi.

Privredna komora Srbije u drugom delu svoje odluke detaljno objašnjava kako izgleda procedura raspodele kontingenta radnika koji se upućuju u Nemačku. Reč je o administrativnom procesu, sa jasnim rokovima, pravilima i dokumentacijom koju poslodavci moraju da obezbede kako bi dobili saglasnost za angažovanje radnika u okviru detašmana.

Prvi korak je obaveza PKS da, odmah po dobijanju informacija o odobrenom godišnjem kontingentu, njegovoj strukturi i potkontingentima po nemačkoj nomenklaturi, obavesti sve privredne subjekte u Srbiji. Ta obaveštenja, objavljena na portalu PKS-a, sadrže najvažnije podatke: kako su kontingenti podeljeni po delatnostima, ko može da učestvuje u raspodeli, koji su uslovi i kriterijumi za prijavu i šta sve od dokumentacije mora da se dostavi uz zahtev.

Kada je reč o učesnicima, pravo na prijavu imaju samo firme sa sedištem u Srbiji, registrovane za delatnosti obuhvaćene kontingentom, koje već imaju otvoreno predstavništvo ili poslovnu jedinicu u Nemačkoj – ili u najmanju ruku dokaz da je postupak njihovog otvaranja u toku. Ali to je tek početni korak.

Odluka propisuje i dodatne finansijske i organizacione kriterijume bez kojih saglasnost ne može da se dobije.

Poslodavac mora imati najmanje dva uredno predata godišnja finansijska izveštaja, minimalno 10 odsto prihoda ostvarenih u Srbiji, te račun koji u prethodnih godinu dana nije bio u blokadi duže od 14 dana u kontinuitetu. Uz to, broj radnika koje upućuje u inostranstvo ne sme preći 75 procenata ukupno zaposlenih prema podacima Centralnog registra socijalnog osiguranja. Propisan je i prag prihoda – najmanje 12 miliona dinara u poslednjem finansijskom izveštaju.

Čak i ako svi uslovi budu ispunjeni, firmama i povezanim licima može pripasti najviše 20 odsto odgovarajućeg potkontingenta u jednoj godini, što sprečava koncentraciju kontingenta u rukama malog broja poslodavaca.

Nakon što firma pripremi dokumentaciju, prelazi se na proceduru podnošenja zahteva koji se šalje u pisanom obliku, a obrasci su javno dostupni na portalu PKS. Moguće je predati ga i lično, u papirnoj formi sa sopstvenim potpisom, ili elektronski – uz kvalifikovani digitalni potpis.

U slučaju nekompletne dokumentacije, PKS će pozvati poslodavca da je dopuni u roku, koji ne može biti kraći od osam dana. Ako se zahtev ne uredi na vreme, automatski se odbacuje kao neuredan.

Sam proces odlučivanja traje najduže 15 radnih dana od prijema zahteva, a PKS može da odbije prijavu ukoliko poslodavac ne ispunjava uslove ili je kontingent već u potpunosti raspodeljen za tu godinu. Protiv takvog rešenja moguće je uložiti pravno sredstvo, o kojem odlučuje posebna komisija koju formira predsednik PKS.

Takođe, ova institucija vodi detaljnu evidenciju o tome kako se kontingent radnika raspodeljuje i kontroliše njegovo korišćenje, kako bi se sprečilo prekoračenje odobrenih kvota po godini, mesecu i delatnostima. Kontrola se vrši na osnovu podataka nadležnih nemačkih organa i u skladu sa odobrenim kontingentom za gradnju i ostale delatnosti.

Ako se tokom godine kontingent u potpunosti raspodeli, PKS zaustavlja izdavanje novih saglasnosti, kao i izmena postojećih koje bi povećale obim radova ili broj radnika. Izuzetak je da se firmama koje su u Nemačkoj dobile produženje radova za mesec dana, mogu odobriti još najviše dva dodatna meseca zbog promenjenih okolnosti.