Podizanje referentnih stopa daje rezultate, ali ima i cenu

Dva „domaća“ faktora delovaće proinflatorno u narednom periodu – očekivani rast cena struje i gasa kao i podela jednokratne pomoći mlađima od 16 godina, ocenio je za Biznis.rs vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Molnar, sa kojim smo analizirali ključne podatke i projekcije avgustovskog Izveštaja o inflaciji Narodne banke Srbije (NBS).

U julu je po prvi put od septembra 2020. zabeleženo da je rast cena na mesečnom nivou bio negativan, dok je u avgustu NBS tek po drugi put od prošle godine „pauzirala“ rast referentne kamatne stope, da bi novi Izveštaj o inflaciji pokazao i blago revidiranje rasta BDP Srbije naniže, odnosno na „bliže ka dva odsto“.

Profesor Molnar naglašava da je nezahvalno prognozirati naredne poteze naše centralne banke, kao i kretanje cena i privrednog rasta u turbulentnim uslovima poput aktuelnih, jer je međunarodno okruženje i dalje nepovoljno.

„U EU i evrozoni inflacija je, recimo, skoro tri puta viša od ciljane, pa je Evropska centralna banka u avgustu ponovo podigla referentnu stopu. To, opet izaziva stagnaciju ili recesiju i nekim članicama EU, sa kojima je Srbija prilično tesno povezana, a na šta su ukazali i analitičari NBS“, kaže Molnar.

Ističe da je činjenica da je u julu zaustavljen rast cena u Srbiji, dok se i u EU beleži usporavanje inflacije – ali i da je to rezultat restriktivne monetarne politike.

„Podizanje kamatnih stopa dalo je rezultate, ali ima svoju cenu – a to je usporavanje privrednog rasta i smanjenje privatne potrošnje i investicija. Takođe, verovatno će uticati i na nivo zaposlenosti u određenim sektorima“, objašnjava za Biznis.rs.

„Što se tiče projekcija inflacije u Srbiji, treba uzeti u obzir da nama 1. novembra po svemu sudeći sledi povećanje cena struje i gasa, što će se sigurno preliti na ukupan rast cena. Takođe, proinflatorno će delovati i podela jednokratne pomoći od 10.000 dinara mlađima od 16 godina. Dešava se, dakle, da sa jedne strane imamo ‘zategnutu’ monetarnu politiku dok se sa druge dešava fiskalna ekspanzija“, upozorio je Molnar.

Kada je reč o projekcijama rasta BDP-a, Narodna banka Srbije očekuje da će privredni rast ove godine biti bliži dva odsto, i to zbog lošijih performansi najvećih trgovinskih partnera naše zemlje, poput Nemačke, kao i niže lične potrošnje građana Srbije.

„Potrošnja domaćinstava definitivno opada, i to je posledica inflacije, pošto opada kupovna moć. U martu je po prvi put od 2014. godine smanjen realni promet u maloprodaji, i to za devet odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Pad potrošnje je ‘vesnik krize’ i ukazuje na smanjenje tražnje, a time i na potencijalno usporavanje rasta BDP-a“, objašnjava Molnar za Biznis.rs.

Ukazuje i na podatke o stranim investicijama za 2022. koji govore o smanjenju ulaganja iz EU.

„Ukoliko kod članica EU bude izražena stagnacija ili recesija, kao što ističu i analitičari NBS, to će se osetiti i kod nas“, kaže Molnar.

NBS je skrenula pažnju javnosti i na rast trgovinskih marži i pozvala trgovinske lance da „mimo pokrića troškova i normalne zarade, ne idu u iskorišćavanje trenutka u kakvom se nalazimo“. Naš sagovornik podseća na to da su, u uslovima kada cene duže vreme konstantno rastu, kod svih aktera na tržištu podgrejana inflatorna očekivanja.

„Ne mogu se oteti utisku da su mnogi to iskoristili da cene svojih proizvoda i usluga povećaju i iznad nivoa koji je ekonomski opravdan. Tu ne mislim samo na maloprodajne lance, već na sve koji učestvuju u lancu snabdevanja – od proizvođača, veletrgovaca, distributera, skladištara do trgovaca. Marže zavise od uslova na tržištu – a kada konkurencija nije dovoljna, onda su cene više. Stimulisanje i podsticanje konkurencije, a posebno u oblasti maloprodaje, sprečilo bi neku vrstu ‘dogovaranja’ i doprinelo usklađivanju visine cena sa tražnjom građana“, zaključio je Molnar.