Pokrenut stečaj nad AD Vino Župa

Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad akcionarskim društvom Vino Župa, jednim od najstarijih vinskih preduzeća u Srbiji.

Postupak je pokrenut na predlog kompanije Moderano Investments, koja u ovom slučaju nastupa kao poverilac po osnovu potraživanja preuzetih ugovorom o ustupanju potraživanja.

U rešenju u koje je Biznis.rs imao uvid, kao glavni razlozi za otvaranja stečajnog postupka navode se trajnija nesposobnost plaćanja dužnika i nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije.

Vino Župa je već bila u procesu finansijskog restrukturiranja kroz unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR), ali obaveze iz tog plana nisu izmirivane u predviđenim rokovima.

Prema nalazima suda, preduzeće je tokom 2025. godine prestalo sa urednim servisiranjem dugova, a račun AD Vino Župa u neprekidnoj je blokadi od 24. decembra iste godine u iznosu od preko 15 miliona dinara (15.620.962). Osim toga, dužnik je ostvario gubitak od 250 miliona dinara u prethodnom periodu.

Ukupno dugovanje prema poveriocu koji je pokrenuo postupak procenjuje se na oko 1,2 milijarde dinara (1.208.376.462). Sud je utvrdio da je predlagač zakonito stekao status poverioca, uprkos osporavanju od strane dužnika.

Prvo poverilačko ročište na kom će se raspravljati o ekonomsko-finansijskom stanju dužnika zakazano je za 5. maj, dok je ispitno ročište planirano za 30. septembar 2026. godine u Privrednom sudu u Beogradu.

Poverioci imaju rok od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju postupka stečaja u Službenom glasniku da prijave svoja potraživanja, dok su dužnici kompanije pozvani da izmire obaveze prema stečajnoj masi.

Kako u razgovoru za Biznis.rs ističe Biljana Filipović, jedna od zaposlenih u ovom preduzeću, radnici su u izuzetno teškoj situaciji. Već mesecima nisu primili zarade, a mnogima zdravstvene knjižice nisu overene, zbog čega nemaju osnovnu zdravstvenu zaštitu.

„Zaposleni sada čekaju dolazak stečajnog upravnika i dalje korake u postupku, uključujući rešavanje njihovog radnog statusa i mogućnost prijave na evidenciju nezaposlenih. Ovo je težak udarac ne samo za radnike i njihove porodice, već i za Aleksandrovac i čitav župski vinogradarski kraj, jer Vino Župa decenijama predstavlja jedan od simbola ovog regiona“, navodi Filipović.

Naša sagovornica smatra da je važno da javnost bude upoznata sa situacijom u kojoj su se našli radnici koji očekuju da nadležne institucije učine sve kako bi se njihova prava zaštitila u daljem toku stečajnog postupka.

Šta su razlozi za pokretanje stečajnog postupka?

Zakon o stečaju jasno definiše da trajna nesposobnost plaćanja postoji ukoliko stečajni dužnik ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveza. Takođe, ovaj uslov je ispunjen i u slučaju kada firma potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana.

Prema istom zakonu propisano je da nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije postoji kada stečajni dužnik ne sprovodi mere predviđene planom ili postupa suprotno planu reorganizacije, čime se ozbiljno ugrožava njegova realizacija.

U praksi, upravo kombinacija ovih faktora često vodi ka otvaranju stečajnog postupka, naročito u slučajevima kada prethodni pokušaji finansijskog oporavka nisu dali rezultate.

Šta pokazuju podaci iz finansijskih izveštaja?

Ujedinjavanjem devet zemljoradničkih zadruga koje su postojale u Župi posle Drugog svetskog rata 1956. godine nastalo je društveno preduzeće Vino Župa, koje je u ovoj formi poslovalo sve do privatizacije 2002. godine.

Kao akcionarsko društvo za proizvodnju i promet vina, alkoholnih pića, sokova, koncentrata i baza, registrovano je u Beogradu 19. novembra 2002. godine.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, kompanija se svrstava u kategoriju srednjih preduzeća. U 2024. godini ostvarila je ukupne prihode u iznosu od oko 1,5 milijardi dinara, uz 233 zaposlenih. Prosečna bruto zarada po zaposlenom u ovom periodu iznosila je 104.393 dinara mesečno.

Poslednji dostupni finansijski izveštaju pokazuju da je poslovanje AD Vino Župa godinama opterećeno gubicima. U poslednjoj deceniji ovo preduzeće zabeležilo je pozitivan rezultat samo 2021. godine, kada je ostvarena dobit od 50,8 miliona dinara.

Već 2022. usledio je neto gubitak od čak 782,9 miliona dinara, koji je u narednim godinama smanjen na 272,2 miliona u 2023, odnosno 250,9 miliona dinara u 2024. godini. Podaci za 2019. godinu nisu dostupni, ali trend negativnog poslovanja prisutan je od 2014. godine.

Istovremeno, kompanija beleži pad broja zaposlenih uz rast zarada. Sa 385 radnika u 2022. godini, broj zaposlenih smanjen je na 278 u 2023, a zatim na 233 u 2024. godini. Prosečna bruto plata u istom periodu porasla je sa 81.975 na 90.454 odnosno na 104.393 dinara 2024. godine.

Prema bilansu stanja, vrednost nekretnina, postrojenja i opreme u 2024. godini iznosila je oko 1,3 milijarde dinara (1.302.007.000). Najveći deo činili su zemljište i građevinski objekti vredni oko 1,27 milijardi (1.268.891.000), dok su oprema i postrojenja vredela oko 33 miliona dinara.

Sudeći po kretanju EBITDA, preduzeće poslednjih godina beleži značajan negativan rezultat, odnosno ne generiše dovoljno prihoda iz osnovnog poslovanja da pokrije operativne troškove.

Prema dostupnim podacima, EBITDA je u 2022. godini bila u minusu od 450,4 miliona dinara, dok je u narednim godinama došlo do ublažavanja gubitka – na oko minus 164,4 miliona u 2023. i minus 165,4 miliona dinara u 2024. godini.

U sektoru u kojem posluje ova kompanija u Srbiji registrovano je ukupno 565 firmi, od kojih je 39 trenutno u blokadi, pokazuju podaci CompanyWalla.