Poljoprivreda usporila zbog suše

Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prvih osam meseci 2024. međugodišnje je uvećan za oko četiri odsto. I početkom leta je zadržana relativno snažna privredna dinamika koja odgovara projektovanoj stopi realnog rasta BDP-a od oko 3,8 odsto na nivou cele godine, pokazuju najnoviji podaci iz oktobarskog broja časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Kako ukazuju stručnjaci MAT-a, ključni izvori rasta u prvih osam meseci bili su: trgovina (doprinos +0,6pp), industrija (doprinos +0,5pp) i građevinarstvo (doprinos +0,5pp).

Posmatrano izolovano, doprinos sektora industrije bez energetike je znatno veći (+1,0pp).

Pored energetike, sektor poljoprivrede takođe ne doprinosi ukupnom rastu BDP-a u ovoj godini – u prvih osam meseci procenjeni pad dodate vrednosti sektora poljoprivrede iznosio je oko pet odsto (negativan doprinos od -0,3pp rastu BDP-a).

“Zbog sušnog i toplog leta za očekivati je da bi se pad u sektoru poljoprivrede na nivou godine mogao produbiti na oko osam odsto, i to pri konzervativnoj proceni da će dodata vrednost u stočarstvu ostati na nivou iz 2023. Nepovoljni klimatski uslovi su najviše štete naneli kukuruzu (pad od oko 23,5 odsto) i većini kultura industrijskog bilja, gde će ovogodišnja proizvodnja biti barem za petinu manja nego lane”, navodi se u analizi MAT-a.

Komentarišući prognoze u sektoru poljoprivrede, agroekonomski analitičar Žarko Galetin za Biznis.rs ističe da se efekti ove loše godine još uvek sabiraju i da će oni imati i dugoročne posledice.

Kako objašnjava naš sagovornik, primarna biljna proizvodnja najviše će uticati na loš finansijski bilans.

“Primarna biljna proizvodnja kod nas je dominantna i participira u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji i njenim prihodima sa dve trećine. Tu najpre mislim na žitarice, uljarice i industrijsko bilje, pa i voće i povrće, dakle kompletan primarni agrar. Biljna proizvodnja će podbaciti i to će se u krajnjoj liniji reflektovati i na stočarsku proizvodnju. Tu, pre svega, leži razlog zbog kog ćemo do kraja godine imati takvu stopu pada, koja će uticati i na pad BDP-a”, navodi Galetin.

Prema njegovim rečima, kada se bude došlo do konačnih rezultata žetve jesenjih kultura imaćemo i drastičniji finansijski efekat na čitavu ekonomiju i proizvodnju u samoj poljoprivredi.

“Prvenstveno mislim na kukuruz i soju, koji su izuzetno podbacili ove godine. Tu je i suncokret, šećerna repa. Faktički, kod svih biljnih kultura, osim eventualno kod pšenice, imali smo lošu godinu. I kod ove kulture ćemo imati podbačaj u ukupnoj proizvodnji jer je posejano skoro 20 odsto manje površina. Inače je pšenica, sa aspekta hektarskog prinosa, imala sasvim dobru godinu jer je ‘pobegla’ od velike suše i visokih temperatura”, ističe naš sagovornik i dodaje da su sve ostale kulture imale loše prinose.

“Tu su i berzanske robe – žitarice, uljarice, podbacile su i voćarske i povrtarske kulture, bez obzira na to što su gajene u kontrolisanim uslovima. Oko deset odsto su voćarske i povrtarske kulture imale pad proizvodnje u odnosu na prošlu godinu i očekivane prinose, što će posledično dovesti i do značajnijeg uticaja na pad ukupnog BDP-a”, kaže Galetin.

Sve ovo će, kako zaključuje, prouzrokovati negativne posledice u dužem vremenskom periodu.

“Imaćemo slabiju primenu agrotehnike u narednoj ekonomskoj godini, ali i manje investicionih ulaganja, što sve dovodi do dugoročnih posledica”.