Poljoprivrednici nezadovoljni, cena pšenice 21 dinar po kilogramu

Poljoprivrednici se žale da sa postojećom cenom pšenice ne mogu da pokriju ni troškove proizvodnje. “Uz prosečan prinos, sa cenom pšenice od 21 dinar po kilogramu – kao da ste cele godine radili za nulu”, kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin za portal N1.

On ističe da procene kazuju da je ovogodišnji prinos pšenice – istorijski najbolji, a da je i kvalitet dobar, ali da na cenu utiče i svetsko tržište.

„Pšenica je skinuta sa svih parcela do 10. jula i mi ove godine imamo veoma dobar prinos. Ako bi nam kriterijum bio prinos po hektaru, procene su da smo na 5,5 ili 5,6 tona po hektaru što je istorijski najbolji prinos”, rekao je Galetin.

Prema njegovim rečima to znači da će ukupan prinos biti oko 3,5 ili 3,6 miliona tona, što je dobar poslovni proizvodni rezultat utoliko pre što ćemo mi za naše domaće potrebe – za pšeničnu mlinsku industriju i semensku pšenicu utrošiti oko 1,5 miliona tona, pa ćemo imati bezmalo 2,5 milona tona izvoznog viška.

Druga stvar je, kaže – kvalitet.

“U početku je izgledalo da kvalitet neće biti ne znam kakav, ali se ipak ispostavilo kada su se na kraju sveli rezultati da je – sasvim dobar kvalitet ako uzmemo parametre standarda SRPS kvaliteta koji prepoznaje procenat vlage, hektolitarsku masu i nečistoću. A, ako uzmemo i mlinsko pekarske kriterijume koji se odnose, pre svega na proteine i gluten – i tu možemo biti zadovoljni, jer je prosečna proteinska vrednost oko 12 procenata (ako pšenica ima 12,5 i 13 odsto proteina reč je o pšenici visokog kvaliteta) – pa ne bi trebalo da imamo ni problem sa izvozom”, navodi Galetin.

Cena tavori na nižem nivou

Kada je reč o ceni pšenice, tu stvari ne stoje tako dobro.

“Malo sam iznenađen da cena pšenice tavori na nekom nivou – od žetve do danas ne može da pređe 21,5 dinara po kilogramu. Nešto kvalitetnija pšenica, sa preko 13 odsto proteina, je nešto skuplja- 22, 23 dinara, ali to i dalje nije cena koja odgovara našim poljoprivrednicima i koja bi im omogućila koliko-toliko neku akumulaciju”, ističe Galetin.

On ovo objašnjava na primeru prosečnog prinosa od 5,5 ili 5,6 tona po hektaru – u toj situaciji bi cena kilograma pšenice morala da bude 23, eventualno 24 dinara da bi se kalkulacija “zatvorila”. Sve ispod toga je, kaže – vrlo problematično.

Šta je sa kukuruzom?

Cena kukuruza se kotira, navodi naš sagovornik, na nivou od 25 ili 26 dinara.

“Retke su situacije da kukuruz ima bolju cenu od pšenice. Dešava se, ali ne u tolikoj meri da nam je kukuruz toliko skuplji – po 15, 20 odsto od pšenice. To je jedan apsurd koji nismo očekivali. Naravno, ovde je reč o ceni prošlogodišnjeg roda. S obzirom da se od kukuruza ove godine ne očekuje ne znam kakav prinos – prognoze su vrlo pesimistične”, kaže Galetin.

On objašnjava da se Srbija po pitanju cene pšenice usaglašava sa cenama u crnomorskom regionu.

“I dalje je jak pritisak ruske i ukrajinske pšenice. Sada se se malo stabilizovala ponuda ruske i ukrajinske pšenice u odnosu na pre par godina, kada je sukob u Ukrajini počeo. Tako da sada ponovo imamo taj pritisak u crnomorskom regionu i cena je niska, kreće se od 195 evra, 196 pa do 200 evra za tonu, čak i ispod toga. Naša cena od 21 dinara po kilogramu je i dalje ispod tog nivoa”, navodi Žarko Galetin i ukazuje na još jednu značajnu činjenicu.

“Kada imate situaciju da je kukuruz skuplji od pšenice i da se ne očekuje dobar prinos – sada je period kada se procenjuje da će kukuruz značajno podbaciti – pšenica na neki način konkuriše za stočnu hranu. Pšenica se percipira za ljudsku ishranu, ali kada imate takvu situaciju, tada se pšenica koristi za stočnu hranu, njome se nadomešta taj skupi kukuruz, mada ima manju proteinsku vrednost kada se posmatra kao komponenta za stočnu hranu”, objašnjava Galetin.

Sve to zajedno, kaže, dovodi do neuobičajenih situacija na tržištu koje nisu pravilo po uobičajenim godinama.

Država otkupljivala pšenicu

Republička direkcija za robne rezerve otkupljivala je početkom jula merkantilnu pšenicu roda 2025. po ceni od 23 dinara po kilogramu, bez poreza na dodatu vrednost.

Direkcija nije obveznik PDV i ovo znači da su poljoprivrednici dobijali “čisto” 23 dinara po kilogramu.

Naš sagovornik pojašnjava da, prema Zakonu o PDV, poljoprivrednici koji nisu u sistemu PDV dobijaju takozvanu poresku nadoknadu od osam odsto.

“Kada proizvod proda nekom otkupljivaču – ne državi, već po komercijalnim uslovima, na cenu od 23 dinara pripalo bi mu još skoro dva dinara (23 dinara+8 odsto). Kada prodaje Direkciji – to je ta cena, nema poreske nadoknade”, objašnjava on, dodajući da je praksa da država, prilikom otkupa za robne rezerve, ponudi do 20 odsto veću cenu.

Zarada poljoprivrednika – bolje da je sedeo i zemlju dao u najam

Poljoprivrednici navode da sa postojećom cenom pšenice ne mogu da pokriju ni troškove proizvodnje. Galetin na primeru objašnjava tu računicu.

“Ako neko, na primer, ima prinos pet tona pšenice po hektaru, to znači da će za nju po ovoj ceni od 21 dinar dobiti 105.000 dinara (5.000kg x 21 dinar za jedan hektar), a njega je to po hektaru koštalo oko 1.000 evra, što znači da je proizvođač tu na gubitku nekoliko dinara po kilogramu. A, ne možete poslovnu godinu da zatvorite kao da ste celu godinu radili za nulu. I da je prinos nešto veći i da je dovoljan za pokriće troškova proizvodnje – šta to znači? Bolje da je sedeo kod kuće i zemlju dao u arendu (najam)„, ističe on.

Da bi poljoprivredni proizvođač pokrio troškove proizvodnje i imao bilo kakvu zaradu, cena pšenice morala bi, kaže, da bude najmanje 23, 24 dinara.

Pšenica i kukuruz glavni

U Srbiji je pod pšenicom 600.000 hektara, a pod kukuruzom 900.000 hektara. Ako zvanični podaci iz Popisa poljoprivrede kazuju da imamo 3,4 miliona hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, to znači da je gotovo polovina upravo pod ove dve kulture.

Žarko Galetin kaže da očekuje da će cena pšenice otići gore.

“Pšenica ima sezonske pikove, manje-više krajem kalendarske godine. Kraj novembra, početak decembra je period kada cena pšenice ide gore. Svetski prinosi će takođe biti dobri – a uvek se merimo sa svetom jer je to sistem spojenih sudova, žitarica je berzanska roba i uvek zavisimo od toga šta se dešava napolju“, navodi naš sagovornik.

Prvi i najznačajniji parametar koji uzimate kada radite tržišnu analizu, objašnjava – jesu bilansi: proizvodnja, potrošnja, zalihe itd.

„U poslednje vreme, pogotovo od pojave pandemije Covid-19 i pogotovo početkom rata u Ukrajini se na prvo mesto nametnuo problem logistike – prekinuti lanci snabdevanja, crnomorski basen je postao nepovoljan, nesiguran zbog blokada luka itd. Sada je to nešto malo bolje, ali vi nikada ne znate kada će neki sukob eskalirati. Imate sukob na Bliskom istoku, jedno vreme su Egipćani zapretili da će zatvoriti Suecki kanal… Ali, nikada ne znate kada će se desiti neka okolnost koja bi mogla da pogura cene na gore. I to jednostavno ne daje za pravo nikome ko se bavi tržišnom analitikom i prognostikom da u nekom dugoročnom periodu daje procene šta će se desiti”, zaključuje agroekonomski analitičar Žarko Galetin.