Poljoprivrednici Srbije najavili protest upozorenja 13. i 14. oktobra

Poljoprivrednici osam udruženja u Srbiji organizovaće 13. i 14. oktobra protest upozorenja Ministarstvu poljoprivrede, kako bi ih podsetili da ispune ranije dogovorene zahteve, uz jedan novi – obeštećenje zbog suše i mraza od 300 evra po hektaru, rekao je danas predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Goran Filipović.

On je za Betu rekao da će protest biti održan u svim opštinama u kojima deluju udruženja Inicijativa za opstanak poljoprivrednika, Dolovački paori, Savez poljoprivrednika Banata, Udruženje poljoprivrednika Aradac, Novoseljanski paori, Udruženje poljoprivrednika Srbobran, Udruženje poljoprivrednika Opovo i Banatska crnica. 

Protest će trajati od 9.00 do 17.00 časova, a kako je rekao Filipović, ako Ministarstvo poljoprivrede ne bude počelo da ispunjava zahteve, nezadovoljni poljoprivrednici će preduzeti radikalnije mere.

Filipović je rekao da su se za ograničen protest od dva dana odlučili zbog toga što mnogi poljoprivrednici još nisu završili jesenje radove.

„Posle dvodnevnog protesta vraćamo se da završimo poslove oko branja kukuruza, vađenja šećerne repe i ostale, ali ako resorno ministarstvo ne bude reagovalo na naše zahteve, vratićemo se sa radikalnijim merama“, rekao je Filipović.

Naveo je da je prvi zahtev isplata svih dugovanja po osnovu subvencija i regresa koji su planirani budžetom, isplata po 300 evra po hektaru za jare kulture i voćne zasade zbog ogromnih šteta koje su napravili mrazevi i suša, zatim oslobođenje tržišta od monopola i kartelskog uticaja, što je preduslov za uređenje berze.

Među zahtevima su i da se dizel bez akcize može kupiti od 1. januara 2026. na pumpama, da se obezbede krediti sa jedan odsto godišnje kamate, reše problemi fiktivnih gazdinstava i nađe rešenje za ogromne dugove poljoprivrednika prema Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje.

„Stanje u poljoprivredi je za većinu malih poljoprivrednika jad i beda, prolećni mrazevi su uništili voćarstvo, a suša ratarske kulture, osim pšenice. Neke države su to rešile preko pomoći poljoprivrednicima od 300 evra, pa nema razloga da i Srbija, ako je država i ako joj treba domaća poljoprivreda ne pomogne, kada pomaže strane investitore a firmama koje grade objekte za Ekspo ne naplaćuje akcizu za gorivo“, rekao je Filipović.

Dodao je da je poljoprivreda u agoniji, već nekoliko godina zbog vremenskih nepogoda i da pojedini ratari odustaju od proizvodnje i masovno otkazuju zakup zemljišta zbog neisplativosti proizvodnje, a neki prodaju i zemlju da razduže dugove ili plate zakup koji se plaća unapred.

Prema njegovim rečima letnja suša se produžila u jesenju jer ovih dana Vojvodina, severno od Novog Sada, nije imala kišu ni u septembru, osim dva-tri litra po kvadratu, pa će i pšenica teško biti posejana.

„Ko uspe da bar delimično obradi tvrdu zemlju posejaće pšenicu u prašinu i čekati da nikne, ako padne kiša, a ako se to ne dogodi jasno je da dogodine njeni prinosi neće biti dobri“, rekao je Filipović.