Poljoprivrednici traže povoljne kredite za proizvodnju voća

Odbor Skupštine Srbije za poljoprivredu predložio je zaključak o stvaranju ambijenta za sigurniju proizvodnju i skladištenje jagodičastog i bobičastog voća, u kom se navodi da bi nadležne državne institucije trebalo da obezbede sredstva za subvencionisanje povoljnih kredita za proizvodnju voća, ali on nije usvojen zato što nije bilo kvoruma, prenosi Danas.

Predsednik Odbora Marijan Rističević rekao je, na kraju sednice tog skupštinskog tela koja je trajala oko tri sata, da će zaključak biti usvojen na sledećoj sednici i upućen Ministarstvu poljoprivrede.

On je rekao da Odbor preporučuje da se iz budžeta za poljoprivredu za sezonske i tržišne intervencije izdvoje sredstva kojima bi se podržala proizvodnja i skladištenje voća kada dođe do poremećaja na tržištu i preniskih cena čime bi se očuvala dohodovna sigurnost gazdinstava.

Rističević je rekao i da bi trebalo obezbediti rashladne kapacitete koji bi se pretvorili u javna skladišta u kojima bi proizvođači koji nisu zadovoljni cenom u sezoni otkupa skladištili voće i čuvali do boljih tržištih uslova.

Prema njegovim rečima, država i proizvođači bi solidarno podelili troškove čuvanja voća.

Predstavnik Udruženja proizvođača jagodičastog voća Zlatni Breg Milovan Jakovljević ukazao je na to da Srbija izvozi maline u vrednost od oko 300 miliona evra i dodao da je to “izuzetan potencijal koji ima šansu na stranom tržištu”. Kako je naglasio, Srbija izvozi 98,9 odsto malina, a samo 1,1 odsto se koristi za domaću potrošnju.

Jakovljević je rekao da Udruženje Zlatni Breg predlaže da se izdvoji pet odsto ukupnog poljoprivrednog budžeta za intervente mere i da se tim sredstvima podrži proizvodnja jagodičastog voća kada dođe do poremećaja tržišta.

On je ukazao na probleme malinara kao što su nekontrolisani uvoz i stvaranje nelojalne konkurencije, niska otkupna cena, neisplaćene maline, prevareni proizvođači, neadekvatan sadni materijal.

Prema njegovim rečima, brojni otkupljivači malina nisu isplatili malinarima ni bazičnu, osnovnu cenu od 250 dinara po kilogramu, a mnogi su pobegli u inostranstvo sa velikim novcem. Jakovljević je istakao da je potrebna pomoć države u procesuiranju pravnih lica koja su prevarila proizvođače malina.

Predstavnik udruženja Naše voće Srbija Dalibor Vujić istakao je da su gazdinstvima neophodni krediti banaka.

“Jedina prava mera su krediti. Mi bez kredita ne možemo da nastavimo dalje”, istakao je on i dodao da bi, između ostalog, Vlada Srbije trebalo da osnuje Uprava za malinu, kao i da se uvedu izvozne dozvole.

“Imamo strašnu monopolističku situaciju gde su pojedinci monopolom doveli do još većeg rasula. Potčinjeni smo petorici ljudi u Srbiji. Dolazimo u situaciju da nam ti monopolisti zatvaraju firme, gase gazdinstva, proizvodnju, što svesno – što nesvesno. Misle da će neko doveka proizvoditi malinu po ceni po kojoj oni hoće”, rekao je Vujić i ukazao na to da su prošle godine za kilogram maline dobijali po 250 dinara.

Član Odbora i poslanik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić rekao je da je, da bi se rešili problemi u voćarstvu i proizvodnji jagodičastog i bobičastog voća, neophodna desetogodišnja strategija koja bi definisala šta država hoće, da li će malina da bude jedna od strateških poljoprivrednih kultura Srbije.

On je rekao da je potrebna sistemska podrška proizvođačima, kao i da bi deo budžeta trebalo da se izdvoji za zaštitu minimalne cene proizvoda za koje država proceni da su strateški.

“Kada dođe do poremećaja na svetskom tržištu mora da se obezbedi minimum da ljudi te godine mogu da održe svoju proizvodnju, a ne da razmišljaju o tome da prestanu da rade taj posao”, istakao je Aleksić.

Član Odbora i poslanik Srpske napredne stranke Dejan Bulatović rekao je da je cilj vlasti da malinari imaju veće i bolje zasade, da imaju više zaposlenih, da razgovaraju o hladnjačama, o mogućnosti udruženog ulaganja. On je rekao da mora da bude podrške države voćarima i istakao da država želi da im bude partner.