Polovina zaposlenih aktivno traži novo radno mesto: Šta poslodavci mogu da urade da ih zadrže?

Republički zavod za statistiku zabeležio je i na kraju 2024. godine blagi rast broja zaposlenih, dok analize nedržavnih institucija, poput Instituta za razvoj i inovacije, kažu da će Srbiji u narednoj deceniji nedostajati između 80.000 i 100.000 radnika.

U takvoj situaciji, kada nezaposlenost opada, a poslodavcima je sve teže da nađu i zadrže kvalitetne kadrove, ne čudi ni rezultat istraživanja Infostuda da 54 odsto zaposlenih u Srbiji razmišlja o tome da napusti trenutno radno mesto u potrazi za boljim.

„Realnost nam govori da je, u proseku, polovina zaposlenih u Srbiji tokom radnog vremena ili van njega aktivno u potrazi za drugim radnim mestom“, kaže za Biznis.rs Sandra Rapo, konsultantkinja i autorka programa Employee Wellbeing Program.

Pitanje je, ističe, kako prepoznati da je radnik „u niskom startu“ da napusti trenutno radno mesto i šta poslodavci mogu da urade da spreče odlazak onih čijim radom su zadovoljni.

„Nalazimo se u izuzetno dinamičnoj tranziciji mnogih društveno-političkih i socioloških fenomena koji nažalost nisu zaobišli ni tržište radne snage. Nezaposlenost u Srbiji opada, dok izazov za pronalaženjem kvalitetnih i lojalnih kandidata raste, a rukovodiocima je sve teže da prepoznaju kada se neko sprema da ode iz organizacije“, ističe Rapo.

Prema njenim rečima, digitalizacija i dostupnost HR platformi za pronalaženje poslova olakšale su zaposlenima da apliciraju na veliki broj drugih radnih mesta.

Takođe, u vrlo kratkom vremenskom periodu, bez odlaska na sastanak, mogu se preporučiti drugom poslodavcu, a online testiranja i intervjui pojednostavili su, kako napominje, ovu inače dugotrajnu i često iscrpljujuću aktivnost za obe strane,

Njeno iskustvo sertifikovanog trenera za rad na ličnom razvoju zaposlenih u kompanijama govori joj da najteži zadatak poslodavci imaju sa onim radnicima koji ničim ne odaju da su „u niskom startu“ za odlazak.

„Kod takvih zaposlenih na prvi pogled sve deluje u redu. Oni isporučuju zadatke na vreme, kolegijalni su i ističu se u timu, ne idu na bolovanja niti se žale kolegama. Ipak, i kod takvih radnika može se desiti da su nezadovoljni zbog neadekvatne visine zarade, loših međuljudskih odnosa, rukovođenjem svog nadređenog, nemogućnosti da napreduju i prisustvuju stručnim edukacijama, nefleksibilnog radnog vremena, nepriznavanja njegovog doprinosa timskim rezultatima, nesigurnosti na radnom mestu…“, objašnjava naša sagovornica.

Infostudovo „Regionalno istraživanje tržišta rada 2024“ svakako daje uvid u prioritete zaposlenih u Srbiji, pa je tako 2.000 anketiranih iz naše zemlje na vrh liste stavilo visinu zarade, dobre međuljudske odnose i mogućnosti učenja i napredovanja, a na sam kraj lokaciju firme, društvenu odgovornost i imidž poslodavca.

Sandra Rapo potvrđuje da sve više poslodavaca shvata važnost poboljšanja uslova rada, pa čak i ulaganja u „wellbeing“ zaposlenih.

„Zainteresovani su da rade na sve većim izazovima iz domena wellbeing-a koje primećuju kod zaposlenih, kao što su stres, nedostatak energije i motivacije, pad raspoloženja i produktivnosti, povećana briga oko ličnih finansija i sagorevanje u lošim međuljudskim odnosima. Svi pobrojani izazovi su u sinergetskom delovanju i ukoliko zaposleni ne osvesti i ne nauči kako da postigne viši nivo lične energije, motivacije, rezilijentnosti na stresne situacije, važnost lične odgovornosti i zauzimanja za sebe, postoji velika verovatnoća da zbog sagorevanja na poslu promeni radno mesto, ponekad i delatnost“, ukazala je sagovornica Biznis.rs.

A koliko će se oštra borba voditi ne samo među domaćim poslodavcima, nego i između naših i evropskih poslodavaca govori istraživanje Instituta za razvoj i inovacije (IRI), predstavljeno na konferenciji „Kako do povećanja mobilnosti radne snage na Balkanu“.

„Mi se takmičimo sa državama EU, koje građanima Zapadnog Balkana pružaju daleko bolje zarade i uslove rada. Ne mogu se Srbija ili Albanija takmičiti sa Nemačkom, Švajcarskom ili Austrijom. U tom kontekstu, u narednim godinama i decenijama moraćemo da se nadmećemo sa njima, a mi smo druga ili treća liga na tržištu radne snage“, ocenio je u obraćanju direktor IRI Nenad Jevtović.

Sutra: Veštačka inteligencija testira svetsko tržište rada