Pomorski putevi pokreću Evropu, kamioni drže kičmu srpske trgovine

U 2024. godini, oko dve trećine ukupnog teretnog transporta u Evropskoj uniji, merenog u tonskim kilometrima, obavljeno je pomorskim putem – 67 odsto. Drumski saobraćaj učestvovao je sa 25,7 odsto, dok je železnički transport činio 5,4 odsto ukupnog prevoza robe. Unutrašnji plovni putevi imali su udeo od 1,7 odsto, a vazdušni saobraćaj svega 0,2 procenta, objavio je Evropski statistički zavod (Eurostat).

U poređenju sa 2014. godinom, udeo pomorskog transporta blago je opao za 2,5 procentnih poena. Istovremeno, drumski saobraćaj je jedini zabeležio rast, i to za 3,3 procentna poena. Železnički transport smanjen je za 0,3 procentna poena, unutrašnji plovni putevi za 0,5, dok kod vazdušnog saobraćaja nije bilo promena.

Podaci koje je objavio Eurostat odnose se na raspodelu teretnog transporta prema vrstama saobraćaja. Tonski kilometri su mera koja pokazuje koliko je robe prevezeno i na koju udaljenost i ovi podaci kombinuju količinu tereta i dužinu puta.

Oni pokazuju da je pomorski prevoz bio je dominantan vid transporta u 15 od 22 zemlje članice EU koje imaju izlaz na more, dok je u devet država njegov udeo premašio 70 odsto.

U poređenju sa 2024. godinom, pad udela pomorskog transporta zabeležen je u 14 zemalja, pri čemu su najveći pad imali Finska (-12,4 procentna poena), Švedska (-11,2) i Rumunija (-7,2).

S druge strane, drumski transport bio je vodeći vid prevoza robe u 11 zemalja članica tokom 2024. godine. U poslednjoj deceniji čak 21 država zabeležila je rast njegovog udela, a najveća povećanja ostvarena su u Litvaniji (+22,4 procentna poena), Letoniji (+22,0) i Rumuniji (+14,8).

Suficit EU u trgovini robom pao na 128 milijardi evra

U 2025. godini Evropska unija ostvarila je suficit u robnoj razmeni od 128 milijardi evra, što je za osam milijardi manje u odnosu na 2024. godinu, kada je iznosio 136 milijardi evra.

Posmatrano u dužem periodu, od 2015. do 2025. godine, EU je beležila trgovinski suficit svake godine, izuzev 2022, kada je negativan bilans bio posledica velikog trgovinskog deficita u sektoru energetike. U svim ostalim godinama, suficiti u trgovini mašinama, vozilima i hemijskim proizvodima nadmašivali su gubitke izazvane uvozom u energetskom sektoru.

Najveći rast u protekloj deceniji zabeležila je grupa hemijskih proizvoda i srodnih artikala, gde je suficit udvostručen — sa 128,3 milijarde evra u 2015. na 256,7 milijardi evra u 2025. godini.

Rast je zabeležen i u sektoru hrane i pića, gde je suficit povećan sa 32 na 39,7 milijardi evra, dok je kod ostalih roba, povećan sa 9,5 na 20,7 milijardi evra. Nasuprot tome, kategorija ostalih prerađenih proizvoda prešla je iz suficita od 11,3 milijarde evra u 2015. u deficit od 37,6 milijardi evra u 2025.

Deficit u trgovini energentima dodatno je produbljen — sa 226,4 milijarde evra u 2015. na 298,9 milijardi evra u 2025. godini. Na ovaj rezultat značajno utiču oscilacije cena, pa je tako najniži deficit zabeležen 2020. godine – 157,2 milijarde evra, dok je rekordni nivo dostignut 2022. – 649,5 milijardi evra.

Kada je reč o glavnim trgovinskim partnerima, Sjedinjene Američke Države bile su najveće izvozno tržište EU u 2025. godini, sa udelom od 21 odsto ukupnog izvoza. Vrednost izvoza u SAD iznosila je 554,9 milijardi evra, što je rast od 3,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Na drugom mestu je Velika Britanija sa 345,5 milijardi evra (13,1 odsto), a na trećem Švajcarska sa 219,5 milijardi evra (i 8,3 odsto udela).

Sa druge strane, Evropska unija prošle godine najviše je uvozila robu iz Kine, sa vrednošću od 559,4 milijarde evra, što predstavlja rast od 6,4 odsto u odnosu na 2024 i udeo od 22,3 odsto u ukupnom uvozu.

Iza Kine slede Sjedinjene Američke Države sa 355,5 milijardi evra (14,1 odsto) i Velika Britanija sa 158,6 milijardi evra (6,3 odsto).