Poresko rasterećenje za poslodavce jedan od uslova za smanjenje sive ekonomije i pravičniji poreski tretman

Poslodavci u Srbiji trenutno samo na najnižu zaradu na ime poreza i doprinosa plaćaju 25.000 dinara. Naravno, što je zarada veća rastu i troškovi, a veliko poresko opterećenje već godinama je jedan od glavnih problema na koje se žale poslodavci.

Da je neophodna poreska reforma, odnosno poresko rasterećenje, slažu se i autori “Preporuka za uklanjanje administrativnih prepreka poslovanju u Srbiji 2024”, koje su objavljene u Sivoj knjizi NALED-a.

U preporukama ministarstvu finansija u Sivoj knjizi stoji da u cilju smanjenja sive ekonomije i pravičnijeg poreskog tretmana, posebno nižih zarada, treba da se sprovede sveobuhvatna reforma, po ugledu na moderne sisteme oporezivanja dohodaka koje uspešno primenjuju brojne evropske zemlje, gde se posebno tretiraju prihodi od rada i prihodi od kapitala.

“Reforma bi podrazumevala da se putem objedinjenog oporezivanja svih prihoda od rada značajnije uveća neoporezivi deo zarade, na primer do nivoa minimalne zarade, i uvedu olakšice za izdržavane članove porodice. Paralelno bi trebalo razmotriti reformu postojećeg sistema doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, kojom bi troškovi zdravstvene zaštite bili pokriveni iz budžetskih prihoda”, objašnjavaju svoj predlog autori.

Naime, prelazak sa Bizmarkovog modela finansiranja (iz doprinosa) na Beveridžov model podrazumeva da se zdravstvena zaštita finansira iz opštih poreza čime bi se obezbedila zdravstvena zaštita za sve građane bez obzira na njihov radni status. Istovremeno bi, prema rečima autora, došlo i do smanjenja administrativnih troškova, usled ukidanja obaveza dokazivanja svojstva osiguranika, overavanja zdravstvenih knjižica i slično.

“Imajući u vidu poresku prirodu doprinosa za zdravstvo, alternativa može biti da se propiše primena neoporezivog iznosa zarade i na doprinose za zdravstveno osiguranje. Sprovođenje reforme bi rezultiralo smanjenjem fiskalnog opterećenja, pre svega najnižih zarada, što bi podsticajno delovalo na formalizaciju rada i smanjenje sive ekonomije u delu niskih zarada”, naglašavaju autori u Sivoj knjizi.

Kako je ranije za Biznis.rs izjavio počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, poslodavcima je sve teže da plaćaju obaveze na vreme.

“Važno je istaći da mi kao poslodavci, kada pravimo rezervu u odnosu na povećanje zarada, ne razmišljamo o onima koji ne mogu da podnesu ni ovo koliko je do sada bila minimalna zarada. Postoji oko 15 odsto privrednih subjekata koji nemaju mogućnost da povećaju ni cene ni promet i za njih svako opterećenje novim izdacima može značiti zatvaranje poslovanja. To je problem o kome treba razmišljati”, rekao je Atanacković.

Od 1. januara 2024. izmenama Zakona o porezu na dohodak građana neoporezivi mesečni iznos zarade povećan je sa 21.712 dinara u 2023. na 25.000 dinara, ali nije bilo smanjenja stopa doprinosa, tako da će efektivno poresko opterećenje bruto i neto zarade ostati na približno istom nivou kao i 2023. godine.

Slično je i kod neto minimalne zarade, kod koje će i pored povećanja sa 40.020 dinara na 47.154 dinara (17,8 odsto), efektivno poresko opterećenje u odnosu na prethodnu godinu biti neznatno povećano.

“Propuštena je prilika da se izmenama propisa značajnije smanji opterećenje rada, posebno zarada na nivou minimalne i u rasponu od minimalne do prosečne, te je preporuka ocenjena kao nerealizovana”, navode analitičari u predlozima za Ministarstvo finansija.

Kako se oporezuju zarade?

U Srbiji se primenjuje takozvani cedularni sistem oporezivanja porezom na dohodak, u kome se svaka vrsta dohotka posebno oporezuje. Drugim rečima, različite vrste dohodaka (na primer, prihodi od samostalne delatnosti, kapitala, nepokretnosti…) se oporezuju drugačijim stopama poreza, u odnosu na porez na zarade.

Zakon o porezu na dohodak građana propisuje da se zarada oporezuje po stopi od 10 odsto, dok je neoporezivi iznos zarade propisan članom 15a (u 2024. godini 25.000 dinara).

Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisane su stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi na zaradu, na teret radnika i na teret poslodavca, a zbirna stopa za 2023. godinu iznosila je 35,05 procenata (isto je i u 2024. godini). Osnovica za obračun i poreza i doprinosa je bruto zarada (tzv. bruto 1) koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju na teret radnika.

Fiskalno opterećenje, mereno odnosom ukupnih troškova po osnovu poreza i doprinosa i neto zarade, kao i odnosom tih troškova sa ukupnom, takozvanom bruto 2 zaradom, razlikuje se u zavisnosti od visine neto zarade. Tako, na primer, poresko opterećenje neto minimalne zarade (koja čini oko polovinu prosečne) iznosi 55 odsto, neto prosečne zarade 60 odsto, a neto zarade dvostruko veće od prosečne 62 procenta.

Komparativne analize koje je sproveo NALED pokazuju da je ukupno poresko opterećenje rada na nivoima ispod prosečne zarade, prvenstveno oko minimalne, po pravilu znatno veće u odnosu na EU zemlje i posebno zemlje Centralne i Istočne Evrope, što verovatno objašnjava i veću zastupljenost sive ekonomije u ovom segmentu zarada.

Razlog većeg poreskog opterećenja nižih zarada leži u činjenici da većina evropskih zemalja ima poreske olakšice, odnosno poreski kredit za izdržavane članove porodice, koje u srpskom poreskom sistemu postoje samo kod godišnjeg poreza na dohodak građana, koji se plaća na zarade iznad trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade (po stopama od 10 i 15 odsto), pri čemu u ovu kategoriju poreskih obveznika spada samo oko jedan procenat građana Srbije.