Porez na dohodak i doprinosi jedina dva prihoda čije će učešće u BDP-u Srbije rasti

Država zvanično u fiskalne projekcije do 2028. nije uračunala dodatne prihode koji će biti ostvareni od poreza na imovinu po osnovu upisa nepokretnosti u okviru programa “Svoj na svome”, pokazuje Nacrt programa ekonomskih reformi od 2026. do 2028. godine.

Kako se navodi u ovom dokumentu, u naredne tri godine Ministarstvo finansija očekuje da ostali poreski prihodi – od kojih porez na imovinu čini 70 odsto – imaju stabilno učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP).

“Nominalno povećanje prihoda po ovom osnovu može uslediti usled proširenja poreske baze, odnosno boljeg obuhvata nepokretnosti, što nije uključeno u osnovni fiskalni scenario i predstavlja pozitivan potencijalni prihod”, piše u ovom dokumentu Ministarstva finansija povodom predviđanja ostalih poreskih prihoda.

Procena je da će ostali poreski prihodi u 2025. i 2026. iznositi po 1,2 odsto BDP-a, dok će u 2027. i 2028. godini njihovo učešće blago pasti na po 1,1 odsto BDP-a.

Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima predvideo je da će realni dodatni prihod od poreza na imovinu koji će jedinice lokalne samouprave ostvarivati nakon evidentiranja nelegalnih objekata iznositi približno 4,16 milijardi dinara godišnje.

Kada je reč o finansijskim efektima i javnim prihodima od primene zakona, država do 2030. godine računa na ukupno 1,6 miliona novoupisanih objekata, dok će realno novih u poreskoj bazi biti oko 65 odsto, odnosno 1,04 miliona. Prosečan porez na imovinu je oko 5.000 dinara godišnje, a stopa naplate je oko 80 odsto. (Formula: 1.040.000 × 5.000 × 0,8 = 4,16 milijardi dinara godišnje).

Do sada je u program evidentiranja prijavljeno oko million nepokretnosti.

Niže učešće ukupnih javnih prihoda u BDP-u

Nacrt programa ekonomskih reformi od 2026. do 2028. godine predviđa blagi rast učešća ukupnih poreskih prihoda sa 35,9 odsto BDP-a u 2024. na 36,1 odsto u 2028. godini. Rast je predviđen kod poreza na dohodak građana koje bi trebalo da u istom periodu poraste sa 4,1 na 4,3 odsto BDP-a i doprinosa sa 12,6 na 13,9 odsto BDP-a. Svi ostali poreski prihodi smanjiće svoje procentualno učešće u BDP-u.

Ukupni javni prihodi takođe će smanjiti učešće u BDP-u sa 40,4 odsto na 40 procenata, dok će ukupni rashodi porasti sa 42,4 na 42,5 odsto.

“Opadajući trend ukupnih javnih prihoda posmatrano kao učešće u BDP-u predstavlja očekivanu posledicu projektovane strukture srednjoročnog rasta srpske privrede u kojoj dominiraju sektori sa nižim fiskalnim multiplikatorom. Projekcija prihoda polazi od pretpostavke održavanja postojećeg stepena naplate”, navodi se u dokumentu.

Rast učešća poreza na zarade u BDP-u očekuje se nakon 2027. godine kao rezultat povećanja zaposlenosti i realnih zarada, uz uticaj izmene neoporezivog cenzusa. Povećanje neoporezivog cenzusa za 20,4 odsto u 2026. godini uticaće na smanjenje prihoda za 24,5 milijardi dinara, od čega se 17 milijardi odnosi na porez na zarade, a 7,5 milijardi na doprinose za obavezno socijalno osiguranje, usled umanjenja osnovice za obračun.

Кretanje učešća doprinosa u BDP-u prati putanju poreza na zarade, jer se zasniva na istim pretpostavkama o rastu zarada i zaposlenosti. Ipak, povećanje neoporezivog cenzusa ima manji uticaj na doprinose nego na porez na zarade. U skladu sa očekivanim rastom mase zarada, i doprinosi će beležiti blago povećanje učešća u BDP u narednom periodu.

Bez rasta potrošnje goriva, pad tržišta duvana

Što se tiče poreza na dodatu vrednost (PDV), čija je naplata u prošloj godini bila ispod očekivanja, delom zbog povećane štednje domaćinstava, u narednom periodu očekuje se oporavak i stabilizacija naplate, uz blago povećanje učešća u BDP-u u 2026. Ipak, njegovo učešće će se blago smanjiti sa 9,8 na 9,7 odsto BDP-a u 2028.

„Povećanje efikasnosti naplate biće podstaknuto nastavkom modernizacije poreske administracije – digitalizacijom procesa, integracijom evidencija i unapređenjem analiza rizika. Efekti borbe protiv sive ekonomije nisu eksplicitno uključeni u srednjoročne projekcije prihoda, ali predstavljaju pozitivan rizik za fiskalne performanse“, navodi Ministarstvo finansija.

Rizici po ostvarenje projekcije PDV-a proizlaze iz mogućih oscilacija u rastu zarada u privatnom sektoru, dinamici potrošnje i efikasnosti suzbijanja sive ekonomije.

Projekcija prihoda od akciza pokazuje da se u narednim godinama ne očekuje rast potrošnje naftnih derivata, dok je kod duvanskih proizvoda predviđen dalji pad tržišta. Prihodi od akciza na alkohol, kafu i električnu energiju kreću se u skladu sa postojećom strukturom potrošnje, a od 2026. godine uvodi se akciza na komprimovani gas koji se koristi za pogon motornih vozila. Ukupno posmatrano, očekuje se blago opadajući trend akciznih prihoda.

Prihodi od carina projektuju se na stabilnih 0,9 odsto BDP-a, u skladu sa očekivanim kretanjem uvoza. To znači da će ovi prihodi padati jer se očekuje rast BDP-a.

Prihodi od poreza na dobit pravnih lica u periodu 2026-2028. godine projektovani su u skladu sa projekcijom osnovnih makroekonomskih pokazatelja, a pre svega dinamikom privrednog rasta koja opredeljuje profitabilnost korporativnog sektora. Procena prihoda po ovom osnovu nosi određeni stepen neizvesnosti zbog mogućnosti korišćenja poreskih kredita, povraćaja i razlika između računovodstvenog i poreskog bilansa. Očekuje se da će se do 2028. godine naplata stabilizovati u skladu sa rastom BDP-a.

Osnovni ciljevi fiskalne politike u srednjoročnom periodu usmereni su na očuvanje fiskalne stabilnosti i dalje smanjivanje učešća javnog duga u BDP-u na 44,1 odsto 2028. godine. Do tada bi konsolidovani deficit trebalo da bude snižen na 2,5 odsto BDP-a.

Realna stopa privrednog rasta predviđena je da bude tri odsto u 2026, pet odsto u 2027. i 3,5 odsto u 2028, piše u Nacrtu programa ekonomskih reformi od 2026. do 2028. godine.