Porodica koja živi od minimalca nema pravo na dečji dodatak od 4.411 dinara

Glavni cilj dečjeg dodatka je da roditeljima u teškom materijalnom položaju pomogne pri odgajanju dece. Iako se godinama priča kako je ulaganje u decu i porodice jedan od prioriteta države, praksa pokazuje nešto sasvim drugo. Primer koji najplastičnije oslikava paradoks sistema jeste da porodica sa dvoje dece, u kojoj samo jedan roditelj radi za minimalac, zbog visine primanja nema pravo na dečji dodatak.

Iznos minimalne zarade zavisi od broja radnih sati i kreće se od 49.280 do 56.672 dinara.

Cenzus za ostvarivanje prava na dečji dodatak usklađuje se 1. januara i 1. jula tekuće godine (na osnovu statističkih podataka) sa kretanjem indeksa potrošačkih cena na teritoriji Srbije u prethodnih šest meseci.

Krajem jula stigla je vest o novom usklađivanju dečjeg dodatka, kada je osnovni iznos za period do kraja 2025. godine povećan sa 4.299,63 na 4.411,42 dinara – svega 112 dinara više.

Tako su od 1. jula 2025. godine određeni sledeći iznosi:

• 4.411,42 dinara – osnovni dodatak po detetu

• 5.734,83 dinara – za samohrane roditelje i staratelje

• 6.617,14 dinara – za roditelje dece sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju

• 7.940,55 dinara – kada se stiču uslovi po više osnova

Da bi se uopšte došlo do ove pomoći porodica mora da ispuni veliki broj uslova. Prosečan prihod po članu domaćinstva u prethodna tri meseca ne sme da pređe 13.234 dinara. Samohrani roditelji imaju nešto šire okvire – do 17.204 dinara, dok su za porodice sa decom sa smetnjama u razvoju propisani posebni limiti.

Upravo zbog ovih cenzusa dolazimo do apsurda – rad za minimalac automatski znači da četvoročlana porodica ne može da ostvari pravo na dodatak. Dakle, minimalac – za državu – garantuje dovoljno pristojan život da pomoć nije potrebna.

Osim limita u prihodima zakon postavlja i imovinske barijere. Porodica ne sme posedovati dodatne nekretnine, osim stana ili kuće u kojoj živi. Ni ta nekretnina ne sme biti “prevelika” – dozvoljena je najviše jedna soba po članu domaćinstva, uvećana za još jednu. Garaža može postojati, ali ne veća od 20 kvadrata. Za poljoprivredna domaćinstva važe posebna pravila – pravo se može ostvariti ako površina zemljišta ne prelazi dva hektara po članu porodice.

Dečji dodatak može se primati najviše za četvoro dece, osim u slučaju blizanaca ili trojki pri četvrtom porođaju, kada pravo obuhvata svu novorođenu decu. Ako jedno od prvo četvoro dece izgubi pravo, ono se prenosi na peto dete. Posebno pravo priznaje se i za decu bez roditeljskog staranja.

Jedan od ključnih uslova jeste i redovno pohađanje škole. Dete koje ne ide u školu, osim u izuzetnim slučajevima, gubi pravo na dodatak. Učenici srednjih škola imaju pravo do završetka školovanja, a najkasnije do 20. godine. Deca sa smetnjama u razvoju mogu primati dodatak i do 26. godine, ukoliko su uključena u obrazovne i radno-osposobljavajuće programe.

Pravo na roditeljski dodatak

Roditeljski dodatak u Srbiji, prema izmenama Zakona koje su na snazi od 1. novembra 2024, namenjen je majkama za prvo, drugo, treće i četvrto dete, uz uslov državljanstva i prebivališta u Srbiji.

Za prvo dete isplaćuje se jednokratno 500.000 dinara, za drugo 600.000 u 24 mesečne rate, a za treće 2.280.000 u 120 rata. Četvrto dete donosi 3.180.000 dinara, takođe u 120 rata. Uz to, za drugo i treće dete predviđena je i jednokratna pomoć od 135.000 dinara.

Zahtev za roditeljski dodatak podnose majka ili otac – odmah u porodilištu ili najkasnije do prvog rođendana deteta. Ukoliko se podnosi u zdravstvenoj ustanovi, ovlašćeni radnik šalje ga elektronski nadležnom organu.

Jednokratna pomoć nije rešenje za najugroženije porodice

Kako u razgovoru za Biznis.rs ističe nacionalna direktorka Fondacije SOS Dečija sela Srbija Vesna Mraković, ključ nije u jednokratnoj materijalnoj pomoći, već u jačanju kapaciteta samih porodica.

“Socijalno ugrožene porodice nisu u teškoj situaciji samo zbog nedostatka novca. Na njihovu svakodnevicu utiču i socijalna izolacija, zdravstveni problemi, nezaposlenost, kao i nedostatak šire društvene podrške. Zbog toga je presudno da im se pomogne da izgrade znanja i veštine koje će im omogućiti da samostalno brinu o sebi i svojoj deci“, naglasila je Mraković.

Upravo na tom principu počiva program „Jačanje porodice“, koji Fondacija sprovodi od 2013. godine. Ideja programa je da se prekine „začarani krug“ siromaštva i disfunkcionalnih obrazaca ponašanja koji se često prenose s generacije na generaciju. Porodicama se, kako objašnjava Mraković, pruža praktična i kontinuirana podrška, dok je materijalna pomoć prisutna samo kada je neophodna.

“Bez zadovoljenih osnovnih potreba ne može se govoriti o rešavanju drugih problema, ali ako se ona nudi bez jasno definisanog cilja postoji opasnost da se porodice dugoročno pasiviziraju i ostanu zavisne od pomoći“, kaže ona i posebno kritikuje praksu davanja univerzalnih beneficija, naročito u većim gradovima, koje se dodeljuju svima bez obzira na realne potrebe.

“Takve mere često zaobilaze najsiromašnije, ili su im nedovoljno korisne. Umesto toga, neophodno je da se podrška usmeri tamo gde je najpotrebnija – u oblasti obrazovanja, lečenja, zapošljavanja i stambenog zbrinjavanja. Samo tako ona može da donese stvarne promene“, ističe Mraković.

Program „Jačanje porodice“ podrazumeva rad sa svim članovima domaćinstva, direktno u njihovom okruženju – u domovima, naseljima i lokalnim zajednicama. Za jedanaest godina rada podršku je dobilo 1.652 porodice sa 3.919 dece i mladih, kao i 2.185 odraslih.

Predlog koji nije zaživeo

Još 2022. godine Fiskalni savet je apelovao na vladu da se sistem izmeni. Tada je objavljena analiza da deca do 18 godina predstavljaju najugroženiju starosnu grupaciju u Srbiji sa stopom rizika siromaštva od 24,2 odsto, koja je osetno viša od opšte populacije (21,7 odsto). Zato je, prema njihovoj oceni, jasan prioritet za smanjenje siromaštva dece unapređenje iznosa i obuhvata dečjeg dodatka.

Kako su naveli, povećanje iznosa naknade za četvrtinu i snažno povećanje obuhvata najugroženijih korisnika za više od dve trećine, sa 245.000 na oko 415.000 dece, omogućilo bi da se stopa siromaštva dece smanji na ispodprosečan nivo od 19,1 odsto.

Sutra: Različite procedure i visine dečjeg dodatka u zemljama EU