Poskupljenja struje i gasa najviše će pogoditi najsiromašnije građane Srbije

Vest da će električna energija za domaćinstva od 1. maja biti skuplja za osam procenata, a gas za deset odsto, poslednji je u nizu inflatornih udara na džep potrošača. Nova cena kilovat-časa struje iznosiće 13,31 dinar, a gasa 4,91 dinar sa PDV-om. Prethodno povećanje cena struje i gasa za građane imali smo 1. januara.

Ovo poskupljenje je očekivano, kaže na početku razgovora za Biznis.rs dr Marko Tmušić, profesor Ekonomskog sistema Srbije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, i ono je jednim delom rezultat sklapanja novog aranžmana Vlade Republike Srbije sa MMF-om u decembru prošle godine.

„Sa druge strane, odavno je poznato da se energenti u našoj zemlji, to jest njihova cena, koriste u cilju sprovođenja različitih socijalnih mera za pomoć, kako građanima, tako i privredi. Kada god bi se u javnosti pokrenula tema o ceni energenata, tačnije električne energije, mogla su se čuti stručna mišljenja prema kojima cena struje svakako odavno treba da bude veća“, objašnjava Tmušić.

Više cene će najviše pogoditi građane sa najmanjim prihodima, što potvrđuje i profesor.

„Građani će, kao uostalom i svih prethodnih godina (od kojih su mnoge “pojeli skakavci”) i reformi koje su ih pratile, svakako podneti najveći teret. Razlog ovoj tvrdnji ne treba tražiti samo u poslednjim poskupljenjima, već treba problem sagledati u malo dužem vremenskom periodu. U tom pravcu, inflacija jeste akutni problem srpske privrede, ali kada je reč o najnovijem povećanju cene njega treba posmatrati uzimajući u obzir period od početka rata u Ukrajini pa do danas, jer je ono delom posledica energetske krize izazvane rusko-ukrajinskim sukobom. U tom kontekstu, trebamo se podsetiti ne tako davno izrečenih ocena predstavnika Fiskalnog saveta koji su nas upozorili da će ukupan rast cena električne energije sa svim pomenutim paketima poskupljenja za domaćinstva biti 30 odsto od početka krize, a za privredu skoro 70 procenata“, ističe profesor Tmušić.

Cene energenata su „klizav teren“. Svedoci smo da je od početka rata u Ukrajini ovo pitanje došlo u prvi plan, a veliku ulogu igra i država.

„Iz ugla države cena energenata je uvek politički (i ekonomski) veoma osetljivo pitanje. Iako se najavljeno poskupljenje odnosi na individualna domaćinstva, zbog čega se u prvi mah može (pogrešno) zaključiti da će inflatorni pritisak biti manji, nema sumnje da će ono rezultirati i rastom ostalih cena. Posebno ako se zna da nas nakon ovog očekuje još jedno poskupljenje u novembru ove godine i još jedno nakon toga. Primera radi, u našoj zemlji posluje veliki broj malih preduzeća (na primer, zanatske usluge) koja spadaju u individualne potrošače i koja će, očekivano, povećati cene svojih usluga i proizvoda“, objašnjava naš sagovornik.

Do kraja godine još jedno poskupljenje

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović ranije je najavio da će gas najverovatnije poskupeti dvaput u toku ove godine.

„Ako želite da držimo cenu gasa na nivou koji je ‘prihvatljiv’, a da u isto vreme Srbijagas investira, mi to ne možemo da uradimo bez pomoći budžeta Srbije“, rekao je Bajatović.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike kažu da je trenutna situacija sa energentima u Evropi najteža u 21. veku zbog geopolitičkih dešavanja, i da zbog toga Vlada Srbije ulaže dodatna sredstva kako bi srpski energetski sistem funkcionisao nesmetano, što je i bio slučaj tokom zimske sezone.

„Uprkos pritiscima, izborili smo se za najnižu moguću korekciju cena struje i gasa, koja je deo aktuelnog stend-baj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Tako će, na primer, prosečan račun za električnu energiju biti uvećan za oko 250 dinara“, rekli su iz resornog ministarstva.

Mnogi bi rekli da uvećanje prosečnog računa za struju za 250 dinara nije mnogo, ali nije ni malo, pogotovo kada ne raste samo cena energije. Naime, građani su posebno osetljivi na poskupljenja prehrambenih proizvoda.

Dobro je to što će cene električne energije i gasa u Srbiji, kako kažu iz ministarstva, ostati među najnižima u Evropi i posle najnovijeg poskupljenja, pre svega zbog dotacija države koja želi da obezbedi nesmetano snabdevanje, uz maksimalno očuvanje životnog standarda građana.

„Upravo građani, i to oni najugroženiji, i dalje su prioritet Vlade Srbije. Kako bismo pomogli socijalno ugroženim potrošačima u budžetu su izdvojene četiri milijarde dinara. Ministarstvo apeluje na lokalne samouprave da svima koji imaju pravo na status energetski ugroženog kupca pomognu da se prijave, kako bi ostvarili značajna umanjenja računa“, naveli su u saopštenju.

Energenti i dalje stvaraju glavobolje ne samo vlastima u Srbiji, već i širom Evrope, pa je na snazi apel za racionalnu potrošnju jer niko ne može da zna kakva će biti naredna zima, ali i leto, kada se besomučno koriste klima uređaji.

„Štedite, jer uštedama pomažete sebi, svom novčaniku i dajete dobar primer vašoj deci. Hvala građanima za 10 odsto uštede električne energije u periodu od oktobra do januara 2022/23. godine. Država će nastaviti da subvencioniše poboljšanje energetske efikasnosti širom zemlje, a ubrzo će biti raspisan novi javni poziv“, ističe se u saopštenju.

Da li Srbija ima najjeftiniju struju u regionu?

Prema poslednjim zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prosečna plata u Srbiji u januaru 2023. godine iznosila je 82.769 dinara, pa je za 16,7 odsto nominalno, odnosno 0,8 procenata realno veća u odnosu na isti mesec prošle godine.

Profesor Tmušić kaže da podatak koji posebno treba da zabrinjava jeste medijalna neto zarada, koja je za januar 2023. godine iznosila 62.964 dinara, a zaradu do ovog navedenog iznosa ostvarilo je 50 odsto zaposlenih.

„Ako ovaj podatak uporedimo sa prosečnim platama u regionu, situacija postaje još jasnija: Slovenija – 1.480 evra, Hrvatska – 1.029 evra, Crna Gora – 668 evra, BiH – 602 evra, Severna Makedonija – 537 evra, Albanija – 437 evra (novembar 2022). Dakle, može se reći da smo u regionu negde na sredini po visini prosečnih primanja. Stoga, da li je struja kod nas “jeftina” ili nije zavisi od mnogo indikatora koji zajedno čine životni standard. Ono što jeste neminovnost, to je da će pomenuta poskupljenja najviše pogoditi najsiromašniji deo naše populacije. Sa druge strane, svi moramo da budemo svesni da nema jeftine države”, ističe profesor.

Kilovat-čas u zelenoj zoni koštaće 2,08 dinara

Novi cenovnik električne energije koji stupa na snagu od 1. maja objavljen je u Službenom glasniku.

Cena kilovat-časa u najjeftinijoj, zelenoj zoni trenutno iznosi 1,896 dinara, a od 1. maja poskupljuje na 2,0840 dinara, stoji u dokumentu Elektroprivrede Srbije. Kilovat-čas skuplje struje u ovoj najnižoj zoni sa sadašnjih 7,584 dinara poskupljuje na 8,3360 dinara.

U nešto skupljoj, plavoj zoni, gde se kilovati obračunavaju za građane koji premaše mesečnu potrošnju od 350 kWh, cena jeftine struje obračunavala se krajem 2022. po 2,586 dinara za kWh, od januara po 2,844 dinara, dok će od 1. maja biti 3,1260 dinara.

„Skuplja“ struja u plavoj zoni obračunavala se po 10,344 dinara u decembru 2022, u januaru po 11,376 dinara, dok će od maja biti 12,5040 dinara.

U crvenoj zoni potrošnje električne energije, u koju „ulaze“ građani koji mesečno troše više od 1.600 kilovat-časova, cena „jeftinijeg“ crvenog kilovata bila je 5,172 dinara u decembru 2022, od januara ove godine 5,688 dinara, a od 1. maja će biti 6,2520 dinara.

Skup crveni kilovat-čas koštao je lane 20,688 dinara, od januara 22,752 dinara, dok će od 1. maja biti 25,0080 dinara.

Sutra: Kolika je razlika među cenama energenata u Srbiji i regionu?