Poskupljenje struje od 10 odsto pratiće rast cena ostalih proizvoda od jednog procenta

Kako nijedno „zlo“ ne ide samo, tako će i najavljeno poskupljenje struje od 10 odsto koje bi moglo da se desi već na jesen uticati na rast cena u mnogim delatnostima. Dakle, građani će skuplju struju osetiti na dva načina – prvo, direktno kroz povećanje računa za potrošnju električne energije, i drugo, kroz poskupljenje svih ostalih roba i usluga.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, nema nikakve dileme da će doći do rasta cene struje od 10 odsto, ali on smatra da to u ovom trenutku nije nešto tragično.

„Bilo bi tragično da se poskupljenje desilo pre godinu ili dve, kada je inflacija na godišnjem nivou bila jedan ili dva procenta. Mi smo sada premašili inflaciju od 10 odsto, a možda smo došli i do svih 15 procenata“, kaže profesor Savić dodajući da su neki proizvodi čak i više nego duplo skuplji.

Kao primer navodi rast cena veštačkog đubriva, gde su poljoprivrednici prošle godine potrebnu količinu plaćali 45 evra, a sada to isto đubrivo košta 140 evra. To je povećanje cena od 300 odsto. Prema njegovim rečima, neki poljoprivredni proizvođači misle da će ovu cenu uspeti da naplate kroz finalne cene proizvoda, ali on ocenjuje da je to teško ostvarivo.

„Ako je prošle godine cena pšenice bila 27-28 dinara, a država ove godine nudi cenu od 36 dinara, to je povećanje od 30-40 odsto, što je nedovoljno da pokrije troškove“ navodi Ljubodrag Savić.

I ekonomista Danilo Šuković u razgovoru za Biznis.rs kaže da je sasvim izvesno da će ukoliko dođe do poskupljenja struje rasti i cene ostalih proizvoda. On, međutim, dodaje da bi morala da se sprovede precizna računica za bilo koji proizvod ili uslugu.

„Ta zakonitost izvesno postoji, ali ja sada ne mogu da kažem da će hleb ukoliko struja poskupi 10 odsto poskupeti pet procenata“, kaže naš sagovornik, dodajući da je energija input koji ulazi u sve što se stvara, te se na kraju i zarade troše na plaćanje energije, što svakako utiče na budžet stanovnika.

Ipak, prema njegovoj gruboj proceni, mogli bismo očekivati da poskupljenje struje od 10 odsto prati rast cena ostalih proizvoda od jedan odsto.

Borba protiv inflacije uz velike probleme EPS-a

Profesor Ljubodrag Savić kaže da je opšta stopa inflacije u Srbiji još uvek prihvatljiva, ali običan svet pogađa cena električne energije budući da je to jedan od sveprisutnih inputa, odnosno nema građana i preduzeća koji je ne koriste. Zbog toga ona u najvećoj meri povećava stopu inflacije.

Iako smatra da će poskupljenje struje od 10 odsto „doliti ulje na vatru“ inflacije, profesor Savić ocenjuje da je to u ovom trenutku podnošljiva mera zato što imamo i „drugi par rukavica“ koji se ogleda u problemima EPS-a.

„Država Srbija je, od zemlje koja je decenijama bila samodovoljna u proizvodnji električne energije, utrošila oko 600 miliona evra na njen uvoz. Sa novim poskupljenjem, građanima će prodavati struju po ceni od 50 evra za jedan megavat-čas, privredi po 80 evra, a kupovaćemo je na slobodnom tržištu za 350 do 400 evra“, kaže naš sagovornik dodajući da su na ovakve bilanse uticale kako poplave 2014. godine, kada je 210 miliona kubika vode i mulja poplavilo polja uglja, tako i rukovodstvo EPS-a i njegove pogrešne odluke.

Profesor Savić tvrdi da bi najbolje bilo da se cena struje uopšte ne povećava jer ljudi nemaju para, ali bi ona suštinski morala da poraste mnogo više, što znači da bi trebalo da se određuje na drugačiji način.

„Ja se ne slažem sa linearnim povećanjem cene koje zagovora Vlada Srbije, jer mislim da mora da se pređe na određivanje ekonomske cene – nju treba da definiše koštanje struje, nezavisno da li se radi o domaćoj proizvodnji, ili o uvozu“, naglašava Ljubodrag Savić.

Kada je reč o potrošačima (domaćinstvima) koji ne mogu da plate tu cenu, profesor kaže da se prema njima mora voditi odgovarajuća socijalna politika, budući da imaju uslove za beneficiranu cenu električne energije.

„To nije tako veliki broj domaćinstava koje bi država trebalo na taj način da subvencioniše. A kada podvučemo crtu između računice gde ćemo biti kratki 500-600 miliona, a možda i milijardu evra za uvoz, koji će platiti i bogati i siromašni građani, više se isplati imati ekonomsku cenu struje i voditi dobru socijalnu politiku koja štiti standard siromašnih i ne zadužuje ih dodatno“, naglašava on.

U suprotnom, ocenjuje Savić, jeftina populaciona politika koja kaže da građani ne mogu da plate i da je država „dobra“ dovešće do prodavanja struje po nekoliko puta nižoj ceni.

Inače, poskupljenje struje za sobom povlači i rast cena proizvoda za čiju se pripremu ona koristi u velikim količinama, ali i drugih energenata i repromaterijala, a tu su i javni prostori koji troše velike količine struje – restorani, šoping molovi, aerodromi, hoteli, kongresni centri i drugi.

Podsetimo, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je demantovala informaciju da će ove zime biti restrikcija struje, uz ocenu da bi bilo smešno da Srbija nema krizni plan za bilo koju situaciju, bilo da je reč o struji ili gasu.