Poslodavci traže prodavce i IT-jevce, a mladi upisuju psihologiju i medicinu

Nedavno sprovedeno istraživanje na sajtu Startuj.com, koji je deo centra za zapošljavanje i razvoj karijere Infostud, ukazalo je na (ne)sklad između sistema obrazovanja i potreba tržišta rada u Srbiji. Rezultati istraživanja jasno pokazuju da postoji određena neusklađenost između slobodnih mesta na fakultetima u Srbiji i potražnje za određenim zanimanjima na tržištu.

Najveći broj slobodnih mesta na fakultetima širom zemlje ove godine bio je na fakultetima IT usmerenja. Za 4.328 slobodnih mesta konkurisalo je čak 6.997 budućih brucoša. To ukazuje na veliko interesovanje za IT sektor, ali i deficitarnost kadrova na tržištu u ovoj oblasti, navodi se u saopštenju.

Sa druge strane, među maturantima vlada manja zainteresovanost za tradicionalne fakultete. Univerzitet u Beogradu je u prvom roku zabeležio najveći broj slobodnih mesta u odnosu na odobrena mesta na Poljoprivrednom, Rudarsko-geološkom i Šumarskom fakultetu.

Na Poljoprivrednom fakultetu, na primer, ostalo je neupražnjeno 421 mesto od ukupno 790, dok je na Rudarsko-geološkom fakultetu i Šumarskom fakultetu ostalo 200, odnosno 192 slobodna mesta.

Takođe, primećuje se da su smerovi poput psihologije, stomatologije, farmacije, medicine i grafičkog dizajna najtraženiji. Na ovim smerovima se u proseku tri svršena srednjoškolca bore za jedno slobodno mesto.

Podaci o slobodnim mestima na Tehnološko-metalurškom, Pravoslavno-bogoslovskom, Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Učiteljskom i Geografskom fakultetu takođe pokazuju da je manja zainteresovanost budućih brucoša za ove studije. Pored njih, najmanje prijava bilo je na fakultetima tehničkih usmerenja poput Fakulteta za fizičku hemije, Fizičkom fakultetu i Tehničkom fakultetu u Boru.

Najtraženije oblasti na tržištu rada

Situacija na tržištu rada otkriva drugačiju sliku u odnosu na preferencije mladih prilikom upisivanju na fakultete. Najtraženija zanimanja u Srbiji su, prema podacima sajta Startuj.com, iz oblasti trgovine i prodaje, IT-ja, mašinstva, administracije i ugostiteljstva.

Uzimajući sve to u obzir, u saopštenju se navodi da je jasno da oblasti koje su najčešće dostupne na tržištu rada nisu u skladu sa interesovanjima i oblastima za koje su mladi zainteresovani. Specifično je što su IT zanimanja i dalje deficitarna, iako broj studenata raste u ovoj oblasti i znatno lakše pronalaze prve poslove i prakse.

Istovremeno, plate u IT industriji za početnike premašuju prosek plata na juniorskim pozicijama u ostalim oblastima, što potvrđuju i podaci sajta HelloWorld.rs, da IT juniori u proseku zarađuju između 800 evra i 1.000 evra.

Nesklad između sistema obrazovanja i tržišta rada predstavlja izazov za mlade ljude koji žele da se obrazuju i pronađu posao u struci.