Poslodavcima previsoka naknada za radnu praksu od 60 odsto plate

Srbija bi uskoro mogla da postane jedna od retkih država Evrope koja će radnu praksu regulisati posebnim zakonom koji predviđa isplatu odgovarajuće naknade, a praktikanti će imati pravo na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje.

Nacrt zakona o radnoj praksi nalazi se na javnoj raspravi do 18. decembra ove godine. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objavilo je da je Nacrt zakona pripremljen u okviru Radne grupe koju su činili predstavnici relevantnih organa i organizacija, socijalni partneri, udruženja poslodavaca, kao i predstavnici nevladinih organizacija i organizacija mladih.

Ljiljana Jovanović, koja je ispred Unije poslodavaca Srbije učestvovala u Radnoj grupi za izradu Nacrta zakona, za Biznis.rs kaže da je svakako dobro što se ova materija konačno zakonski reguliše i dodaje da u Uniji na tome insistiraju već desetak godina. Međutim, poseban zakon za radne prakse nije uobičajen u EU, već se uglavnom ovaj vid radnog angažovanja reguliše Zakonom o radu.

Poslodavci smatraju da je predviđena naknada od najmanje 60 odsto osnovne zarade za iste ili slične poslove kod poslodavca postavljena previsoko, zbog čega su tražili da postoji neki podsticaj ili poreske olakšice za poslodavce koji zaposle praktikante, kaže Jovanović.

Taj zahtev, kako navodi, nije uvažen i ukoliko se takvo rešenje usvoji to će biti prilično visok iznos za poslodavce za angažovanje osoba u koje treba ulagati dodatna sredstva i vreme kako bi se od nekoga ko nema iskustvo proizveo produktivan kadar. Na pitanje da li bi u tom slučaju to bila prepreka za zapošljavanje praktikanata, Jovanović je odgovorila da je sasvim moguće da bi to bio ishod.

Druga zamerka poslodavaca bila je obaveza oglašavanja pozicija radne prakse. Poslodavac po ovom zakonskom nacrtu ima obavezu da oglasi poziv o radnoj praksi, a takvu istu obavezu nema kada je reč o konkursu za radno mesto, što po oceni poslodavaca nije logično.

„Ovo je oblast koju treba regulisati. Trenutno ne možete da angažujete praktikanta, a da to nije učenička ili studentska praksa, ne možete da angažujete nekog ko je završio formalno obrazovanje osim da sa njim sklopite ugovor o radu. Po ovom Nacrtu radno angažovanje ima naknadu, ali ne zaključuje se ugovor o radu“, kaže Jovanović.

Za pravne stručnjake je upravo mogućnost radnog angažovanja po ugovoru o radnoj praksi put da se na mala vrata po nižoj ceni dobiju zaposleni.

Advokat Ozren Slović smatra da se na ovaj način pod plaštom navodnog podsticanja zapošljavanja mladih u pravni sistem uvodi još jedan način da se zaobiđe Zakon o radu, jer je radna praksa vid rada van radnog odnosa i zbog toga oni koji su tako angažovani nemaju sva prava iz radnog odnosa.

Nacrt zakona predviđa da u toku obavljanja radne prakse praktikant stiče prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i zdravstvenog osiguranja. Odnosno, na naknadu koju će da dobija za radnu praksu plaćaju se porezi i doprinosi.

Slović, međutim, kaže da angažovani na ovaj način neće imati pravo na bolovanje, trudnice nemaju pravo na trudničko bolovanje, a otkazni rok je svega pet radnih dana.

Ljiljana Jovanović ističe da je pozitivna strana Nacrta zakona o radnim praksama što daje mogućnost preduzetnicima i zanatlijama da lakše organizuju praksu i na taj način podele znanje i angažuju nove kadrove. Uslov koji je ranije bio da imaju najmanje tri zaposlena sada ne postoji.

Radne prakse biće, prema njenoj oceni, prilika i za mnoge na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje starije od 30 godina da kroz praksu van svoje struke dođu do novih znanja i praksi i praktično se obuče za neke nove poslove.

Zakonodavac se nada da će ovaj Nacrt zakona doprineti smanjenju nezaposlenosti u kategoriji od 15 do 29 godina koja u drugom kvartalu 2025. godine iznosi 16,9 odsto, što je skoro dvostruko veća stopa od stope nezaposlenih u opštoj populaciji od 8,5 odsto.

Donošenje zakona o radnoj praksi planirano je reformskom agendom Srbije i Planom za ispunjavanje najvažnijih obaveza iz procesa pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji do kraja 2026. godine. Takođe, usaglašen je sa Preporukom o kvalitetnom okviru za radne prakse koju je Savet ministara EU usvojio 2014. godine.

Cilj zakonskog regulisanja radnih praksi je da se, pre svega mladima, obezbedi adekvatan zakonski okvir kojim će im se garantovati potreban kvalitet radnih praksi, dok će stečene praktične veštine i iskustva kroz ovaj vid angažovanja doprineti njihovoj većoj konkurentnosti na tržištu rada, a time i bržem zapošljavanju.