Poslovne banke po prvi put među tri najveća poverioca javnog duga Srbije

Poslovne banke ušle su u sam vrh poverilaca javnog duga Srbije, prema podacima Ministarstva finansija, pošto su na listi koju objavljuje Uprava za javni dug pretekle strane vlade i sada su na trećem mestu sa ukupno 3,215 milijardi evra kredita, za koliko se do sada država kod njih zadužila na unutrašnjem i spoljnom tržištu.

Kako je Biznis.rs već pisao, u junu prošle godine poslovne banke nalazile su se na sedmom mestu liste od 18 najvećih poverilaca Srbije, sa ukupno 2,1 milijardom evra odobrenih kredita. Taj iznos je u međuvremenu porastao za nešto više od milijardu evra, a poslovne banke postale su naš najveći poverilac posle kupaca evroobveznica i obveznica u domaćoj valuti.

Srbija se kod poslovnih banaka kreditno zadužuje na domaćem ali i na stranim tržištima. Na domaćem, krediti poslovnih banaka su druga po veličini obaveza koja čini naš „unutrašnji“ dug.

Na kraju avgusta, prema podacima Uprave za javni dug, Srbija je na ime kredita poslovnih banaka dugovala 794,86 miliona evra, a veću obavezu od ove prema bankama u okviru unutrašnjeg duga imala je samo kada je reč o dinarskim obveznicama emitovanim na domaćem tržištu – vrednost emitovanih obveznica je, inače, devet milijardi evra.

Što se spoljnog duga tiče, za kredite poslovnih banaka smo na kraju avgusta dugovali 1,78 milijardi evra, što je i dalje manje od vrednosti emitovanih evroobveznica, ali i obaveza prema stranim vladama, Međunarodnom monetarnom fondu, Kineskoj EXIM banci ili Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj.

Naveli smo već da su poslovne banke sredinom prošle godine bile na sedmom mestu liste najvećih poverilaca Srbije, pa je prilika da podsetimo i da su u junu 2022. godine bile tek na devetom mestu, kada su obaveze naše zemlje za kredite poslovnih banaka iznosile „samo“ 704 miliona evra.

O popularnosti zaduživanja kod poslovnih banaka svedoči i dnevni red prve vanredne sednice Skupštine Srbije u novom sazivu, koja je održana u julu. Od ukupno 60 tačaka dnevnog reda, čak 10 se odnosilo na nova zaduživanja, među kojima je najviše bilo novih kredita kod domaćih poslovnih banaka.

Poslanici su na kraju podržali sve predloge, pa je tako prihvaćen Zakon o zaduživanju kod Poštanske štedionice, koji je predvideo odobravanje kredita od 42 milijarde dinara za potrebe finansiranja radova na Nacionalnom stadionu.

Zeleno svetlo dobila su i tri zakona o novom zaduživanju koji se odnose na izgradnju saobraćajne infrastrukture – i to dva kredita ukupne vrednosti 26,7 milijardi dinara (oko 228 miliona evra) koji se odnose na saobraćajnicu Ruma-Šabac-Loznica, dok se treći zajam podiže za obilaznicu oko Kragujevca.

Za saobraćajnicu Ruma-Šabac-Loznica država će se zadužiti kod Banca Intesa i Unicredit banke za ukupno 26,7 milijardi dinara ili oko 228 miliona evra, dok je za obilaznicu oko Kragujevca od OTP banke dobila 12 milijardi dinara, odnosno oko 103 miliona evra.

Budžetom i rebalansom je, inače, planirano da država u ovoj godini može da izda garancije domaćim i stranim poslovnim bankama u ukupnom iznosu od 2,86 milijarde evra.

Tokom ovog leta ispostavilo se, takođe, da podaci o strukturi najvećih poverilaca domaćeg duga pokazuju da su od 30. juna do poslednjeg dana jula porasle obaveze države prema samo jednoj grupi – poslovnim bankama.

Naime, krediti poslovnih banaka koji ulaze u izveštaj o javnom dugu na dan 31. jul 2024. godine iznosili su 3,11 milijardi evra – odnosno, porasli su za 48 miliona evra od kraja juna.

Takođe, samo između jula i avgusta ove godine obaveze na osnovu kredita poslovnih banaka porasle su za 109 miliona evra, što je bilo dovoljno da banke „prestignu“ strane vlade na avgustovskoj listi najvećih poverilaca.

Iako je avgust „mesec odmora“, nije bilo pauze u pogledu zaduživanja, ali i otplate našeg javnog duga.

Kako je izvestila Uprava za javni dug, tokom avgusta 2024. godine nije bilo emisija državnih obveznica na domaćem tržištu, dok su po osnovu projektnih i programskih zajmova povučena sredstva u iznosu od 33,1 milijarde dinara. Tokom avgusta su otplaćene i obaveze u iznosu od 36,9 milijardi dinara.