Povratak državne potrošnje na održivi nivo

Prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda, važno je da fiskalna konsolidacija podržava monetarnu politiku, ali i da se u budžetu zadrži visok nivo kapitalnih rashoda kako bi se rešile znatne infrastrukturne potrebe Srbije, stoji u saopštenju Narodne banke Srbije po završetku zvaničnih razgovora sa Misijom MMF-a.

Na naše pitanje da li se radi o najavi „stezanja kaiša“ u narednoj godini, ekonomista Mihailo Gajić, direktor istraživačke jedinice Libeka, odgovara da je fiskalna konsolidacija koja je pomenuta u saopštenju zapravo samo vraćanje državne potrošnje na standardni, održivi nivo.

To neće biti neka „posebna“ fiskalna konsolidacija, već će biti dovoljno da se prekine sa jednokratnim rashodima, odnosno različitim davanjima građanima i privredi, rekao je Gajić za Biznis.rs i podsetio da je poslednje dve godine, od izbijanja pandemije, država imala veliki rast rashoda dok su prihodi, mereni udelom u BDP-u, ostali na istom nivou.

„Paketi pomoći privredi i građanima iz 2020. i 2021. godine, pa i ovogodišnja ‘podrška mladima’, uz povećanje investicija u zdravstvo, rast plata u javnom sektoru… sve to dovelo je do toga da prihodi države ostanu na nivou od oko 40 odsto BDP-a, a da rashodi sa 43 odsto ‘skoče’ na 48 ili 49 odsto BDP-a“, upozorio je naš sagovornik. 

Podsetio je takođe da se država i u ranijim razgovorima sa MMF-om obavezala da će voditi fiskalnu politiku koja će dovesti do smanjivanja deficita i koja će javni dug držati na putanji naniže, kao i da će smanjivati javne rashode tako da se ne umanje i kapitalne investicije koje su neophodne za podršku rastu.

Utoliko je, prema njegovoj proceni, fiskalna konsolidacija koja je spomenuta u saopštenju NBS zapravo samo vraćanje državne potrošnje na standardni, održivi nivo, kada se troši onoliko novca koliko ima u budžetu.

Mihailo Gajić iz saopštenja NBS „čita“ i da će naša centralna banka nastaviti da se drži politike deviznog kursa kao instrumenta za stabilnost cena.

„Drugim rečima, mi ćemo da pratimo monetarnu politiku Evropske centralne banke – kako je oni budu ‘zatezali’ i povlačili novac iz sistema, tako će raditi i NBS. Može se reći da smo saputnici evropskog broda“, prokomentarisao je.

Na naše pitanje postoji li nepovoljan aranžman sa MMF-om u trenutnoj globalnoj situaciji, Gajić je odgovorio da „zavisi ko ste“.

„Ako ste odgovorna vlada, čiji je cilj da održi makro-fiskalnu stabilnost, a posebno kada je reč o prihodima i rashodima, da javni dug ostane na istom nivou ili da se njegov udeo u BDP-u blago smanjuje, da deficit bude nizak i održiv i da možemo da finansiramo naše obaveze, onda je kakav-takav aranžman sa MMF-om uvek bolji nego da ga nema“, poručio je Gajić.

S jedne strane, kako je istakao, dobićemo 2,45 milijarde dolara za budžetsku podršku, za šta ćemo plaćati mnogo nižu kamatu nego da smo se zadužili na međunarodnom finansijskom tržištu.

„To daje signal investitorima u državne hartije od vrednosti da će Srbija da vodi koliko-toliko odgovornu politiku i da će imati dovoljno novca da vrati prethodna zaduženja kada dođu na naplatu, što bi onda značilo da bi oni bili spremni da nam pozajme novac po nižim kamatama“, rekao je Gajić za Biznis.rs.

Aranžman sa MMF-om će nam, kako je naglasio, ne samo obezbediti ‘jeftin’ novac, već i pojeftiniti ostale kredite koje budemo morali da uzmemo.

„Za rolover (roll-over), odnosno otplatu glavnica kredita koji dolaze na naplatu, država naredne godine mora da potroši oko četiri milijarde evra, ne računajući potrebu finansiranja deficita, za koji je potrebna otprilike još jedna i po milijarda evra“, podsetio je Gajić.