Prerađivački sektor u 2023. ostvario izvoz vredan gotovo 25 milijardi evra

Srbija više nije isključivo konkurentna u proizvodnji niske tehnološke vrednosti (low-tech), već sve konkurentnije nastupa na svetskom tržištu i proizvodnjom artikala srednje tehnološke složenosti, to jeste činjenica koju više nije potrebno dokazivati, navodi u svom tekstu ekonomista Ivan Nikolić.

U najnovijem izdanju stručnog časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), Nikolić kaže da je uprkos eksternim poteškoćama robni izvoz Srbije lane dodatno uvećan.

Ovo je i nova potvrda hipoteze koja je u MAT-u izneta 2019. da se dinamičan rast prerađivačke industrije Srbije od 2015. duguje tehnološki znatno složenijoj i kvalitetnijoj proizvodnji.

Prerađivački sektor industrije, koji od svih sektora klasifikacije delatnosti ima najveće učešće u ukupnom robnom izvozu (86,2 odsto), ostvario je u 2023. izvoz vredan 24.675 miliona evra (međugodišnji rast od 5,4 procenta).

“Pokrivenost uvoza izvozom ovog sektora iznosila je 93,5 odsto, što je, uz 2017. godinu kada je izvoz pokrivao 93,9 odsto uvoza, do sada najbolji rezultat”, ocenjuje Nikolić u svojoj analizi.

Najveću pokrivenost uvoza izvozom beleže proizvodnja oružja i municije (652,6 odsto), zatim delova za motorna vozila i motore (502,7 procenata), kao i proizvodnja nameštaja (360,2 odsto).

“Dakle, ove vrednosti izvoza višestruko premašuju vrednost uvoza. Na drugoj strani najveća uvozna zavisnost evidentirana je u proizvodnji produkata koksovanja i veštačkih vlakana”, navodi analitičar.

Šest grana prerađivačkog sektora je tokom prošle godine realizovalo izvoz vredniji od jedne milijarde evra. To su pre svega sektor proizvodnje delova za motorna vozila i motore (2,55 milijardi), zatim proizvodnja elektromotora i opreme za distribuciju (1,82 milijarde), proizvodi od gume (1,19 milijardi). Na listi uspešnih nalaze se i sektori proizvodnje mašina opšte namene (1,03 milijarde), plemenitih i ostalih obojenih metala (1,02 milijarde) i proizvoda od plastike (1,01 milijarda).

Treba naglasiti da je suficit u proizvodnji delova za motorna vozila i motore premašio dve milijarde evra, dok je u proizvodnji elektromotora i opreme za distribuciju i proizvodnji proizvoda od gume suficit iznosio 849,1 i 765,0 miliona evra, respektivno posmatrano.

Ukoliko robnu razmenu sa inostranstvom razvrstamo prema tehnološkoj složenosti proizvodnje, lane je u odnosu na 2022. celokupan prirast izvoza prerađivačkog sektora (u vrednosti od 1.270,9 miliona evra) potekao od izvoza proizvoda tzv. srednje-visoke tehnološke složenosti i proizvoda koji pripadaju tzv. visokoj tehnologiji.

“U prethodne tri godine najbrže je rastao upravo izvoz proizvoda srednjevisoke tehnološke složenosti. Od 2010. godine izvoz ove grupe je porastao čak za 5,2 puta. Apsolutni rast izvoza ove tehnološke grupe praćen je i dramatičnim popravljanjem spoljnotrgovinskog salda. Početkom prethodne decenije jedva nešto više od dve petine uvoza proizvoda visoke i srednjevisoke tehnologije, uzetih zajedno, pokrivano je izvozom. Lane je, pak, njihov izvoz pokrivao više od četiri petine uvoza. To samo znači da Srbija više nije isključivo konkurentna u proizvodnji proizvoda niske tehnološke vrednosti, već nastupa na svetskom tržištu i proizvodnjom proizvoda srednje i visoke tehnološke složenosti”, zaključuje u svojoj analizi ekonomista Ivan Nikolić.