Preuzimanje Energoprojekta – država ključna u procesu koji traje već 15 godina

Najavom da će uputiti ponudu za preuzimanje preostalih 44,49 odsto kapitala Energoprojekt Holdinga, kompanija Napred Razvoj kao da nas je sve vratila u 2009. godinu.

Iako su tada počele spekulacije o preuzimanju, kompanija čiji je manjinski suvlasnik Dobrosav Bojović, u isto vreme i generalni direktor Energoprojekt Holdinga, nije uspela da „uđe“ u upravne strukture poznatijeg građevinskog preduzeća do 2017. godine.

Sedam godina kasnije, ponuda za „konačno“ preuzimanje po svemu sudeći uskoro će biti na stolu, a ključno pitanje, kako za Biznis.rs kaže glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić, ponovo je – šta će uraditi država sa svojih 33,9 odsto kapitala?

„Energoprojekt je bio jedna od prvih kompanija koja se kotirala na Beogradskoj berzi i u prvim godinama nakon petooktobarkskih promena je uz Hemofarm nosila gro trgovanja“, priseća se Gujaničić dešavanja od pre dve decenije.

Za razliku od Hemofarma koji je već 2006. godine stekao strateškog partnera i napustio Beogradsku berzu, Energoprojekt je, kako kaže naš sagovornik, dugo odolevao ovoj „karmi“ domaćeg tržišta.

„Napred je godinama sticao akcije ove kompanije da bi zvaničnu kontrolu Energoprojekta ostvario tek 2017. godine i to putem ponude za preuzimanje kojoj su prethodile brojne kontroverze i nikada do kraja ispitane sumnje o trgovanju između povezanih lica. Država koja poseduje 33,9 odsto akcija je u velikoj meri pomogla ovom ishodu činjenicom da se nije javno izjasnila o tome hoće li da proda akcije„, kaže Gujaničić.

Jedna od reakcija na spekulacije o „neprijateljskom preuzimanju“ Energoprojekta stigla je od tadašnje ministarke građevinarstva Zorane Mihajlović.

Ona je, kako je u martu 2017. prenela agencija Tanjug, pozvala nadležne institucije da preispitaju sve što se tiče „navodnog preuzimanja Energoprojekta“, i ocenila da nadležne institucije moraju da kontrolišu tržište kapitala i ceo proces dobro pregledaju jer „jedno takvo preduzeće treba da sačuvamo“.

Podsetimo da Napred nije bio i jedini koji se interesovao za Energoprojekt – 2010. godine mediji su prenosili najave o kanadskom Lavalinu, koji je navodno hteo da preuzme kapital naše građevinske firme dok bi država zadržala oko 10 odsto akcija. Stari medijski izveštaji govore, međutim, o protivljenju menadžmenta Energoprojekta scenariju u kome bi „profit išao u Kanadu“.

NAPRED RAZVOJ AD NOVI BEOGRAD

BULEVAR MIHAILA PUPINA 115, 11070, Beograd (Novi Beograd), Srbija

Podaci preuzeti sa

Poslovni prihodi (EUR):
1.900.563,02 (2023)

Broj zaposlenih:
4 (2023)

Više poslovnih informacija

Vrednost Energoprojekta u vreme „priče o Lavalinu“ procenjivala se na oko 80 miliona evra, dok je danas njegova tržišna kapitalizacija oko 34,6 miliona evra. Istorijski najviša vrednost akcije bila je 3.400 dinara daleke 2007. godine, dok je najmanje vredela na samom početku svog berzanskog života – samo 151 dinar u avgustu 2003. godine. Gujaničića zato pitamo da li je Berza Energoprojektu bila majka ili maćeha?

„Energoprojekt je do preuzimanja bio kotiran na listingu Beogradske berze i to mu je dalo crtu transparentnosti koja ne postoji u domaćoj privredi, posebno građevinarstvu. Kompanija je tokom godina iskoristila berzansku kotaciju i da vlasnički konsoliduje zavisna preduzeća, a tokom pandemije je emitovala i korporativne obveznice. Svakako je moglo i bolje da se iskoristi akcionarstvo, a posebno da je država imala iskrenije namere i uvukla nekog kredibilnog, stranog igrača da partnerski razvijaju ovu nekada najveću našu građevinsku kompaniju“, smatra Gujaničić.

Energoprojekt Holding a.d. Beograd

BULEVAR MIHAJLA PUPINA 12, BEOGRAD (NOVI BEOGRAD), Srbija

Podaci preuzeti sa

Poslovni prihodi (EUR):
9.878.197,93 (2023)

Broj zaposlenih:
95 (2023)

Više poslovnih informacija

Glavno pitanje u aktuelnoj ponudi, kako ističe, jeste da li će država rešiti da preda svoje akcije po ceni koja je četiri puta manja od ponude iz 2017. godine. Podsetimo da je tada ponuđena cena za akciju Energoprojekt Holdinga bila 1.501 dinar, dok se ta akcija na Beogradskoj berzi trenutno kotira na 375 dinara.

„Ako se ovaj scenario desi, biće to drugi put da je država direktno zabiberila manjinskim akcionarima ove kompanije uz njenu kontinuiranu pasivnu ulogu najvećeg pojedinačnog akcionara dok tržišna vrednost Energoprojekta propada“, ocenio je Gujaničić u razgovoru za Biznis.rs.

Ukazuje i na generalni trend konsolidacije vlasništva na domaćoj berzi i ubeđen je da će se on nastaviti jer se na njoj uglavnom nalaze kompanije koje nisu svojevoljno na tržištu.

„Sve dok se to ne promeni i kompanije počnu da na berzu izlaze dobrovoljno, jer će im to biti od koristi, nema ništa od domaćeg tržišta“, zaključio je Gujaničić.