Prinos i kvalitet pšenice u Srbiji ispod očekivanog

Prinosi i kvalitet pšenice u Srbiji, kako je ocenjeno, posle nekoliko dana od početka žetve, su neujednačeni i zavise od njive do njive, ali su ispod očekivanih, rekli su danas poljoprivrednici i stručnjaci.

Predsednik Nezavisnog udruženja poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić izjavio je za Betu da prinos zavisi od sorte pšenice i primenjenih agrotehničkih mera, ali da ima i njiva gde je primenjena ista agrotehnika, a rod se razlikuje.

„Dosta su šarenoliki i pronosi i kvalitet pšenice, ali su ispod očekivanih, a zajedničko im je da će se po sadašnjim cenama od 19 do 22 dinara teško pokriti troškovi proizvodnje“, rekao je Jakšić. Dodao je da se troškovi proizvodnje teško mogu pokriti čak iako je prinos maksimalan od osam tona po hektaru.

„Ako je prosečna cena 20 dinara po kilogramu za osam tona se može dobiti 160.000 dinara, a troškovi proizvodnje su se kretali od 170 do više od 180.000 dinara po hektaru, zavisno od mera koje su primenjene“, rekao je Jakšić.

Istakao je da bi poljoprivrednicima mnogo značilo da Republička direkcija za robne rezerve otkupi što veću količinu pšenice po 30 dinara po kilogramu kako bi se pomoglo proizvođačima da smanje gubitke.

Stručnjak za strna žita Miroslav Malešević rekao je da je razočaran prinosom pšenice koga je smanjio toplotni udar, krajem juna i bolesti, a da je i kvalitet pod znakom pitanja. „Prinosi su od 4,5 do osam tona po hektaru i kreću se oko proseka. U Srbiji su najveći prinosi do 10-11 tona po hektaru i ne dostižu nikad maksimalnih 16 po hektaru kao u nekim evropskim zemljama“, rekao je Malešević.

Dodao je da je i hektolitarska masa zrna ove godine slabija i da će je do 50 odsto površina imati ispod optimalne. Proteini u zrnu su, kako je rekao, na prvi pogled zadovoljavajući, ali će se pravo stanje znati posle njihove analize i analize glutena.

Pšenica je, kako je rekao Malešević, ove godine bila zahvaćena raznim bolestima, pa će ona koju je obolela od fuzarijuma koji razvija toksin opasan po zdravlje stoke i ljudi morati da se odvaja i raznim metodama čisti, a kasnije pomeša sa zdravom.

U Srbiji je prošle godine pšenicom zasejano rekordnih 725.000 hektara, što je daleko više od 600.000 hektara, koliko se zasejava poslednjih nekoliko godina.