Prinudna naplata najsigurniji način dolaska do zaostalih potraživanja

Preduzetnici ili firme koje posluju kao društva sa ograničenom odgovornošću često imaju nenaplaćena potraživanja do kojih ne znaju kako da dođu. Kada klijent ne plati račun koji ste mu izdali, vreme je da se obratite sudu.

Prema rečima advokata, to bi trebalo da bude institucija na čijoj teritoriji dužnik ima prebivalište ili imovinu.

Advokati savetuju da se sudu dostavi predlog za izvršenje, prilože neplaćene fakture i uputi predlog da se pokrene postupak.

“Nakon što sud izda rešenje o izvršenju, ono se prosleđuje javnom izvršitelju. Da bi predlog bio prihvaćen, uz račune morate dostaviti i dokaz da ih je dužnik primio. To može biti njegov potpis, potvrda o prijemu pošiljke ili potvrda da je faktura poslata i primljena putem sistema elektronskih faktura. Ako pokušaj dostave nije uspešan, pošiljku možete ponovo poslati nakon 15 dana. Ako je i druga pokušana dostava neuspešna, smatraće se da je faktura ipak uredno dostavljena osam dana nakon drugog slanja – naravno, uz uslov da sudu priložite dokaze o oba pokušaja”, kaže pravnik Goran Vasić.

On dalje navodi da prinudna naplata može biti usmerena ka pravnim i fizičkim licima, kao i prema preduzetnicima.

“Kod firmi kao što je d.o.o. – naplata se vrši samo iz imovine te firme, dok lična imovina vlasnika ostaje zaštićena. Ipak, kod fizičkih lica i preduzetnika svi njihovi lični resursi dolaze u obzir. Čak i ako preduzetnik ugasi radnju, njegovi dugovi ne nestaju, jer odgovara celokupnom imovinom. Ako dužnik premine, obaveze prelaze na naslednike, ali samo do visine nasledstva”, objašnjava pravnik.

Ako više poverilaca potražuje novac od istog dužnika, prednost u naplati ima onaj koji je prvi pokrenuo postupak – bez obzira na to kada je dug nastao.

Pri podnošenju predloga za izvršenje plaća se sudska taksa, a zatim i naknada za rad javnog izvršitelja. Iznosi zavise od vrednosti duga. Ipak, sve te troškove na kraju treba da pokrije dužnik, ukoliko sud donese rešenje u korist poverioca.

Pored samog iznosa duga, poverilac ima pravo na zakonsku zateznu kamatu (računatu od dana dospeća do dana isplate), sve troškove postupka (sudske takse, rad izvršitelja, advokatske troškove), i na dodatnu naknadu od 20.000 dinara zbog kašnjenja u plaćanju. Ova naknada je fiksna, nije podložna kamatama i ne zavisi od iznosa duga. Međutim, ne može se potraživati za svaku fakturu pojedinačno – predviđena je kao jednokratna naknada za ukupno potraživanje.

Advokat savetuje da se pre podnošenja zahteva istraži ima li dužnik uopšte imovinu iz koje se možete naplatiti.

“Za pravna lica i preduzetnike treba proveriti da li im je račun u blokadi. Kod fizičkih lica takve informacije nisu javno dostupne, ali možete neformalno saznati da li su zaposleni, imaju penziju ili neku imovinu. Bez ovih provera postoji rizik da samo napravite dodatne troškove bez ikakve šanse da se dug naplati”, navodi Vasić.

Takođe, potraživanja se mogu naplatiti iz različitih izvora.

“To može biti tekući račun dužnika, iz njegove zarade, penzije, pokretnih ili nepokretnih stvari, ili potraživanja koje ima prema trećim licima. Možete navesti više opcija, a tokom postupka ih i menjati, u zavisnosti od toga šta vam izgleda kao najizvesniji način naplate. U praksi se pokazalo da su najefikasniji izvori novčana sredstva, odnosno plata, penzija ili tekući račun”, smatra naš sagovornik.

On dodaje da na rešenje o izvršenju dužnik ima pravo da uloži prigovor.

“Sud tada može odlučiti da se postupak nastavi ili da se prekine i stranke upute na parnični postupak, gde se utvrđuje da li dug zaista postoji i u kom iznosu”, zaključuje advokat Goran Vasić.