Priroda Evrope u alarmantnom padu, Srbija u 2025. izdvojila 23,8 milijardi dinara za zaštitu životne sredine

Stanovnici planete Zemlje još uvek ne vode dovoljno računa o zagađenju i efektu „staklene bašte”. Na to ukazuju podaci da je globalna emisija ugljen-dioksida (CO2) dostigla novi rekord u 2025. godini – približno 38 milijardi tona, što dodatno sužava šanse za ograničavanje globalnog zagrevanja na +1,5 °C.

Naučnici procenjuju i potvrđuju da se približavamo kritičnim ekološkim pragovima.

Osim ovog, upozoravaju na još jedan problem koji nije jenjavao ni u 2025, a tiče se biodiverziteta. Naime,  „kaskadni pad se nastavlja“, te najnovija crvena lista IUCN-a pokazuje da je 61 odsto svih procenjenih vrsta ptica sada u opadanju, što je uzrokovano gubitkom staništa, širenjem poljoprivrede i klimatskim stresom, navodi se u izveštaju BirdLife International, prenosi portal Open Forest.

Nijedan problem ne ide sam, a ekoloških je očigledno sve više. Zagrevanje mora ubrzalo je izbeljivanje korala, a Veliki koralni greben je doživeo svoje peto masovno izbeljivanje u osam godina.  

Financial Times je preneo da Arktik beleži najsnažnije otopljavanje ikada, što dovodi do naglog gubitka leda i zamućenja reka zbog oslobađanja gvožđa i metala iz permafrosta.

Zagađenje plastikom je i u 2025. okupiralo pažnju javnosti, ali Ujedinjene nacije nisu ni ovog puta došle do sporazuma. Ovo zagađenje predstavlja poseban rizik za bezbednost hrane i javno zdravlje u malim ostrvskim i priobalnim zemljama, gde su resursi za upravljanje problemom i dalje ograničeni.

Globalni sporazum o suzbijanju zagađenja plastikom mogao bi da otvori nove mogućnosti i stvori radna mesta u više sektora, jer je globalna proizvodnja plastike dostigla 436 miliona metričkih tona sa trgovinskom vrednošću od preko 1.100 milijardi dolara u 2023. godini, saopštila je Konferencija UN o trgovini i razvoju (UNCTAD).

Na sednici Međuvladinog pregovaračkog odbora Programa UN za životnu sredinu (INC), održanoj u Ženevi od 5. do 14. avgusta, nije došlo do pravno obavezujućeg sporazuma o zagađenju plastikom, uključujući morski otpad. Ženevskim pregovorima koji su tada održani  prethodilo je pet drugih sednica UN, održanih širom sveta od novembra 2022. godine.

Procenjuje se da globalno 11 miliona tona plastičnog otpada svake godine procuri u vodene ekosisteme, dok se mikroplastika akumulira u zemljištu iz kanalizacije i deponija, zbog upotrebe plastike u poljoprivrednim proizvodima. Godišnji društveni i ekološki troškovi zagađenja plastikom kreću se između 300 i 600 milijardi američkih dolara.

Ipak, nije sve tako crno – i neke dobre ekološke vesti su obeležile 2025. godinu.

Države članice Evropske unije podnele su nacionalne planove za obnovu u skladu sa Zakonom o obnovi prirode, postavljajući temelje za koordinisano vraćanje divljine širom Evrope, objavila je Evropska komisija.

„Priroda Evrope je u alarmantnom padu, sa više od 80 odsto staništa u lošem stanju. Obnova močvara, reka, šuma, travnjaka, morskih ekosistema i vrsta koje u njima stanuju pomoći će u povećanju biodiverziteta, osiguraće da priroda sama odrađuje ono što joj je potrebno za regeneraciju – poput prečišćavanja vode i vazduha, oprašivanja useva i zaštite od poplava, zatim će se ograničiti globalno zagrevanje na 1,5°C, sprečiće se prirodne katastrofe i smanjiti rizike po bezbednost hrane“, navodi se u izveštaju EK.

Uredba kombinuje sveobuhvatni cilj obnove za dugoročni oporavak prirode u kopnenim i morskim područjima EU sa obavezujućim ciljevima obnove za određena staništa i vrste. Ove mere trebalo bi da pokriju najmanje 20 odsto kopnenih i morskih područja EU do 2030. godine, a na kraju sve ekosisteme kojima je potrebna obnova do 2050. godine.

Posmatranje Zemlje pomoću veštačke inteligencije postalo je prekretnica u 2025. Naime, nova partnerstva (Google, WRI) omogućila su praćenje životne sredine na nivou metara, gotovo u realnom vremenu, omogućavajući brže otkrivanje degradacije šuma i ilegalnih aktivnosti. Ovo otključava brže i verodostojnije praćenje za platforme poput explorer.land.

Ono što na kraju ohrabruje i daje nadu su podaci FAO (Food and Agriculture Organization of the United Nations), koji pokazuju da je globalni neto gubitak šuma (krčenje šuma minus ponovni rast) značajno smanjen od 1990. godine. Šume su i dalje pod pritiskom, ali se dugoročna putanja poboljšava.

Fokus Srbije na poboljšanju skladištenja otpada, ali i energiji vetra

Srbija je u 2025. godini izdvojila 23,8 milijardi dinara za zaštitu životne sredine, fokusirajući se na otpad, vodu i kvalitet vazduha.

Kako je rekla ministarka za zaštitu životne sredine Sara Pavkov, u cilju usaglašavanja Srbije sa Evropskom unijom u oblasti životne sredine, u okviru klastera 4, odnosno Poglavlja 27, ekologija i životna sredina neće biti tema samo u narednih pet godina, već će se u narednim decenijama sve više podizati na lestvici svesti i zato je važna uključenost svih.

Ekološki (i energetski, istovremeno) značajno za Srbiju je i to što je u novembru završena izgradnja vetroparka Kostolac. Prvi vetropark Elektroprivrede Srbije (EPS) proizveo je svoje prve megavat-sate. Po dobijanju rešenja o priključenju na prenosni sistem pušten je napon u trafostanici i četiri strujna kruga, a zatim su se zavrtele elise vetrogeneratora 1. Time je počeo probni rad novog proizvodnog kapaciteta.

Vetropark u Kostolcu, kako su rekli iz EPS-a, samo je početak daljeg intenzivnog razvoja novih zelenih kapaciteta. Veoma je značajno to što je izgrađen na mestu starog rudarskog odlagališta i što je taj prostor dobio sasvim novu, održivu namenu.

Kao deo reforme upravljanja otpadom u Srbiji i procesa pristupanja Evropskoj uniji u 2025. se izdvojio i projekat „Biootpad – pet regiona” (BW5R), vredan 14,1 milion evra. Kroz ovu saradnju Srbije i EU jačaju se kapaciteti nacionalnih i lokalnih vlasti, kako bi mogli da planiraju, organizuju i implementiraju uvođenje odvojenog sakupljanja biootpada u 25 gradova i opština u pet regiona za upravljanje otpadom: Subotica, Pančevo, Sremska Mitrovica (Srem-Mačva), Užice (Duboko) i Pirot.

Usvojen novi zakon o upravljanju otpadom

Srbija je u decembru dobila novi Zakon o upravljanju otpadom. Cilj usvajanja zakona je bio uspostavljanje boljeg sistema upravljanja otpadom i usklađivanje sa pravnim okvirom Evropske unije, što je prema mišljenju eksperata samo delimično i ostvareno.

Glavna novina je mogućnost uvoza neopasnog RFD-a, goriva dobijenog preradom otpada koje se može koristiti u energetske svrhe. Ova mogućnost otvara vrata energetski intenzivnoj industriji da u nedostatku lokalno proizvedenog RDF-a isti uveze i smanji svoje štetne emisije.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov istakla je da zakon donosi jasnije propise, uvodi jače mere prevencije, posebno otpada od hrane, i obavezno planiranje upravljanja otpadom za sve proizvođače otpada.

Prema njenim rečima, zakon je usklađen sa EU standardima, donosi veću kontrolu kroz digitalizaciju tokova otpada i omogućava uvoz neopasnog otpada za energetske svrhe, što bi, kako kaže, trebalo da smanji zavisnost od fosilnih goriva i unapredi konkurentnost privrede.

Suše nanele Srbiji štetu od oko 12 milijardi evra u proteklih 25 godina

Srbija je usled klimatskih ekstrema od 2001. do 2024. godine pretrpela štete u iznosu većem od 10 milijardi evra, pokazuje ovogodišnji izveštaju o nacionalno utvrđenim doprinosima koji je Ministarstvo zaštite životne sredine podnelo Ujedinjenim nacijama.

Ako bi se tom broju dodale i preliminarne procene o štetama zbog suše u 2025. godini, iznos štete tokom poslednjih 25 godina popeo bi se na najmanje 12 milijardi evra, što je u proseku skoro pola milijarde evra godišnje, piše Klima 101.

Od posledica klimatskih promena po srpsku ekonomiju su najštetnije suše. Oko 70 odsto procenjene štete nastalo je usled suša koje su pogađale Srbiju u 2003, 2007, 2012, 2017, 2021, 2022. i 2024. godini – u proseku skoro svake treće godine. Dva najštetnija pojedinačna događaja, koja su odgovorna za trećinu ukupne štete, odnose se na sušu iz 2012. godine (17 odsto ukupne štete) i majske poplave iz 2014. godine (16 procenata).