Privatni sektor u Srbiji nije prezadužen

Prema izveštaju Narodne banke Srbije za poslednji kvartal 2022. godine, međugodišnji rast kredita stanovništvu u decembru zadržao je trend usporavanja, sa 6,3 odsto. Nominalno posmatrano, stanje kredita stanovništvu u poslednjem mesecu prošle godine iznosilo je 1.449,3 milijardi dinara, što je činilo 46,6 odsto svih kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora i oko 20,4 odsto srpskog BDP-a.

Krediti privredi na kraju decembra dosegli su sumu od 1.660,78 milijardi dinara.

Kada se ove dve statistike saberu, ukupni krediti privatnom sektoru u Srbiji iznosili su 3.110 milijardi dinara (približno 26,5 milijardi evra po kursu na dan 31. decembra 2022.). To je oko 43,7 procenata BDP-a Srbije.

Ovaj broj u suštini se poklapa sa procenama Svetske banke (44 odsto za našu zemlju) u njenom globalnom izveštaju zaduženosti građana i privrede u svim državama. I Banka za međunarodna poravnanja (Bank for International Settlements – BIS) vodi svoju statistiku na kraju svakog kvartala, međutim, pošto nisu sve države podnele najnovije rezultate, u ovoj analizi usredsredili smo se na kraj prošle godine.

Kako se domaće zaduživanje privatnog sektora poredi u odnosu sa zemljama u regionu, ali i drugim zemljama u razvoju, kao i prema razvijenim ekonomijama?

Gledajući odnos zaduživanja prema BDP-u rezultati su, zapravo, veoma raznoliki na globalnom nivou. Najnovija statistika BIS uglavnom odstupa od ranijih procena Svetske banke +/- jedan procentni poen, ali recimo da se dovoljno poklapaju da se stekne određena (ispravna) slika.

Na prvi pogled, građani i privrednici u ekonomijama u razvoju imaju tendenciju da se prezadužuju u odnosu na BDP svoje zemlje.

Zaduživanje privatnog sektora u Srbiji poraslo je sa kraja 2020. do kraja 2022. godine, sa procenjenih 40 do 43,7 procenata udela prema BDP-u. Posle perioda nešto snažnijeg rasta, tokom prošle godine došlo je do ipak očekivanog usporavanja zbog inflatornih pritisaka koji su se odrazili kroz nagli skok kamatnih stopa, a samim tim i do skupljeg kreditiranja.

BIS izveštava da je na kraju 2022. godine privatni sektor u evrozoni bio zadužen 89,6 odsto prema BDP-u, u Sjedinjenim Američkim Državama oko 51,2 odsto BDP-a, dok su zemlje G20 imale ukupno 94,9 odsto BDP-a.

S druge strane, ekonomije u razvoju zabeležile su 122,6 svog zbirnog BDP-a u kreditima privatnom sektoru. U poređenju sa njima, tržište Srbije prilično dobro stoji, ili što bi bankari rekli “ima još prostora za rast”.

Treba uzeti u obzir da su apsolutne vrednosti kreditiranja ipak mnogo veće u razvijenim državama. Primera radi, samo američki BDP kreće se iznad 25.000 milijardi dolara.

A opet, i među razvijenim državama ima anomalija – privatni sektor u Hong Kongu je prezadužen sa 273 odsto teritorijalnog BDP-a, što posebno dolazi do izražaja u jeku kineske krize nekretnina i hipotekarnih kredita. Kina ukupno po ovom kriterijumu beleži zaduženost od 185,4 odsto BDP-a, Švajcarska 154,1 odsto, Japan 123,9 odsto, Nemačka 82,2 odsto, Rusija 53,9 odsto BDP-a…

Kada se posmatraju zemlje bivše Jugoslavije, zanimljivo je da se sve kreću na sličnim nivoima od najmanje 41 odsto (Slovenija) do najviše 53 odsto BDP-a (Severna Makedonija), i jedino je u Hrvatskoj iznad 60 odsto (sa 31,17 milijardi evra samo zaduživanje privrede je oko 45 odsto BDP-a, dok su za stanovništvo podaci nepotpuni), na šta je više puta upozoravala i Hrvatska narodna banka.

MMF, Svetska banka i OECD procenjuju da je udeo privatnog zaduživanja u odnosu na procenjeni globalni BDP na kraju 2021. godine iznosio 144,8 odsto, što je pad sa rekordnih 147,4 procenata godinu dana ranije. Finalni rezultati za 2022. godinu još uvek nisu objavljeni. Nagli rast kreditiranja privatnog sektora na globalnom nivou desio se od početka osamdesetih do kraja devedesetih godina prošlog veka.