Privodi se kraju stečaj Nove Agrobanke – kontroverzne „banke za posebne namene“

Tačno godinu dana pošto je okončan stečaj u Agrobanci, na koju je država potrošila 370 miliona evra u pokušaju da spasi što se spasti može, bliži se kraju postupak gašenja Nove Agrobanke.

Agencija za osiguranje depozita (AOD) objavila je, naime, Nacrt rešenja za glavnu deobu stečajne mase Nove Agrobanke, u kome se predlaže namirivanje iz novčane i nenovčane imovine ukupne vrednosti 3,37 milijardi dinara.

Nova Agrobanka nastala je kao „banka za posebne namene“ u maju 2012. godine, sa ciljem da ublaži udarac na domaći finansijski sistem kada se ispostavilo da je Agrobanka, do tada reklamirana kao pouzdana domaća banka sa „jakim korenom“, zapravo kritično potkapitalizovana.

Upravo ju je tako opisao bivši premijer Mirko Cvetković u autorskom tekstu za Novi magazin, u kome je objasnio zašto je Vlada Srbije odlučila da od četiri moguća scenarija za rešenje situacije sa Agrobankom odabere formirаnje „tаkozvаne bridž bаnke ili bаnke zа posebne nаmene“. Cvetković je tada naveo da se radi o rešenju koje je utemeljeno u međunarodnoj praksi, ali i koje omogućava domaće zakonodavstvo, koje obezbeđuje sigurnost svih depozita građana i privrede a pritom je povoljnije po državu od pokrivanja gubitaka i dokapitalizacije, stečaja ili prodaje banke.

Osnivanjem Nove Agrobanke u vlasništvu države Srbije 25. maja 2012. godine, kako je dodao bivši premijer, na nju su prenete obaveze i deo potraživanja Agrobanke. Vlada je dan ranije emitovala obveznice od 80 miliona evra za sanaciju, dok je AOD obezbedio 25 miliona evra za kapital i nesmetani rad banke.

„Za manje od 24 sata banka je formirana, a građani su već sutradan mogli normalno da koriste njene usluge. Država je u ovaj model uložila oko 100 miliona evra, što je znatno manje od 350 miliona potrebnih za pokriće gubitaka ili 550 miliona za pokriće svih depozita u slučaju stečaja“, istakao je Cvetković u autorskom tekstu za Novi magazin.

Nova bridž banka, međutim, nije dugo živela – 26. oktobra 2012. je Vlada odlučila da Poštanska štedionica preuzme imovinu i obaveze Nove Agrobanke, odnosno 392,3 miliona evra ukupnih obaveza, od čega će, kako je tada saopštilo Ministarstvo finansija, 238,5 miliona evra osiguranih depozita biti pokriveno gotovinom iz AOD.

„Vlada Srbije odlučila se na ovaj korak – prenos imovine i obaveza, pa stečaj – jer je ova nužna i opravdana mera najjeftinija za građane Srbije, a ujedno omogućuje i potpunu stabilnost finansijskog tržišta. Na ovaj način, izvlačenjem zdrave aktive iz banke pre stečaja, štede se sredstva budžeta zbog čega građani Srbije neće imati dodatne troškove“, objasnili su tada zaokret u pristupu.

Stečaj je u Novoj Agrobanci otvoren 29. oktobra 2012. godine, a upravo se ovih dana bliži kraju, objavljivanjem Nacrta za konačnu deobu.

U međuvremenu je sprovedeno je šest delimičnih deoba stečajne mase, a od prvobitno prijavljenih više od 13 milijardi dinara potraživanja nenamireno je ostalo blizu četiri milijarde dinara, ili 29,46 odsto. Napominje se, inače, da su u tih šest delimičnih deoba namirivana samo potraživanja poverilaca prvog reda – Republike Srbije i AOD.

„Nacrtom o glavnoj deobi poverilac prvog isplatnog reda – Republika Srbija – namiruje se i prenosom nepokretne imovine, pokretne imovine, akcija i udela, i potraživanja od pravnih i fizičkih lica u ukupnoj vrednosti od 2,54 milijarde dinara“, stoji u tom dokumentu.

Među imovinom koja bi trebalo da pripadne državi su i hale „Vujić“ u Valjevu, podrum vina u Crkvinama iz čuvenog rajačkog kraja kod Negotina, kao i objekti i zemljište na teritoriji Žagubice, Šapca, Arilja, Jagodine, Svilajnca i drugih mesta širom zemlje, kao i kod Danilovgrada u Crnoj Gori.

Ukupna vrednost tih nepokretnosti procenjena je na 354,4 miliona dinara.

Država bi, ukoliko ne bude izmena predloženog Nacrta, trebalo da dobije i 211 miliona dinara u akcijama, i to Beogradske berze, Politike AD, Simpa, FAP-a iz Priboja, beogradskog Građevinskog preduzeća 7. juli i Jugovo Petrola iz Leskovca.

Okončanjem stečaja Nove Agrobanke trebalo bi da bude stavljena tačka na „privredni“ deo skandala koji je skupo koštao državu i izazvao domaću finansijsku krizu u kojoj su kasnije nestale i Privredna banka Beograd, Razvojna banka Vojvodine i Univerzal banka.

U vezi sa aferom Agrobanka, a zbog sumnji na zloupotrebe sa kreditiranjem već prezaduženih firmi, podignute su četiri optužnice protiv 32 osobe, objavio je KRIK-ov portal Prosudi ko sudi. U međuvremenu su dvojica optuženih preminula, a protiv bivšeg predsednika Izvršnog odbora Dušana Antonića postupak je razdvojen zbog teške zdravstvene situacije.