Privreda i građani prepoznaju ubrzanu digitalizaciju domaćeg finansijskog sektora

Srbija je prethodnih godina prepoznata kao tržište sa veoma uspešnom IT industrijom, a talas tehnoloških inovacija jako brzo zahvatio je i domaći sektor finansijskih usluga. Iako postoji još prostora za razvoj, pre svega u domenu potencijalnog korišćenja blokčejn tehnologija, većina novina uvedenih na razvijenijim tržištima kada su u pitanju plaćanja ili online identifikacija, sada se koriste i u našoj zemlji.

Danas je u beogradskom hotelu Metropol održana prva konferencija o finansijskim uslugama (Razvoj finansijskih usluga: prilike i izazovi) koju je organizovao Savet stranih investitora (FIC), sa namerom da se podstakne dijalog svih tržišnih učesnika o narednim koracima, kao i dalje unapređenje poverenja i zaštite korisnika.

Član UO Saveta stranih investitora i predsednik Izvršnog odbora Raiffesien banke Srbije Zoran Petrović istakao je dosadašnje inicijative Saveta stranih investitora u oblasti digitalizacije finansijskih usluga u našoj zemlji, realizovane u saradnji sa Vladom Srbije.

“Digitalne usluge donele su ozbiljnu prednost. Ne samo da treba da vodimo računa kako da interakcija banaka sa građanima i privredom bude što efikasnija, već je digitalizacija donela prilike i za nove poslovne modele, da ne govorimo o novim generacijama koje su već navikle na online servise koji su dostupni non-stop. FIC se godinama zalaže za digitalizaciju finansijskog sektora, ali i čitavog društva, a pandemija je dodatno ubrzala započete procese”, rekao je Petrović.

On je naveo da su prethodnih godina uvedeni elektronsko fakturisanje i online fiskalizacija, izdavanje kvalifikovanog potpisa u cloudu, prva registrovana šema elektronske identifikacije, plaćanje online ili u maloprodajnim objektima kroz nacionalni IPS sistem preko QR koda, dok se uvođenje elektronske menice očekuje uskoro, ne računajući usluge mobilnog bankarstva koje je odavno uzelo maha među klijentima komercijalnih banaka.

Međutim, ima prostora i za dalje unapređenje, pre svega u domenu edukacije korisnika o njihovim pravima, mogućnostima i bezbednosti, pogotovu u svetlu dolaska novih tehnologija, kao što su veštačka inteligencija (AI), ili mašinsko učenje.

Prema podacima Narodne banke Srbije, u prvom tromesečju 2023. godine u Srbiji je ostvareno 116 miliona plaćanja domaćim platnim karticama, uz rast od 19 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Realizovano je i 7,9 miliona plaćanja stranim platnim karticama.  

U ovom trenutku ugovorene servise elektronskog bankarstva koristi 3,75 miliona građana Srbije, a usluge mobilnog bankarstva 3,49 miliona, uz napomenu da se u mobilnom bankarstvu ostvaruje veći rast.

“Tokom 2022. godine 155.000 ugovora zaključeno je na daljinu, najviše u oblasti gotovinskih kredita. Što se tiče elektronskih menica, njihov razvoj je u procesu. Kada je reč o fizičkim licima, njihovo uključivanje u registar menica bio je direktno povezan sa uvođenjem postupka prinudne naplate”, izjavio je Bojan Terzić, generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga u Narodnoj banci Srbije.

On je naveo i primer da su pojedine banke u Ujedinjenom Kraljevstvu uvele mogućnost identifikacije putem trenutnih selfi fotografija, ali da je za sada svakako i dalje bezbedniji video kontakt uživo.

Terzić je naglasio da digitalizacija mora da bude dvosmerna i potpuna, “a neke banke to još uvek nisu shvatile – na primer, ako ugovor koji je zaključen na daljinu mora da se zatvori, klijent opet mora fizički da ode u neku poslovnicu banke.”

Marina Papadakis, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, primetila je da su se početkom 2020. godine značajno promenili prioriteti – digitalizacija se značajno ubrzala, pa su čak i obrazovni kadrovi koje su banke tražile postali odjednom drugačiji. Domaće finansijsko tržište kreiralo je potrebu za većim brojem programera i data analitičara.

“Naš sistem je restirktivniji od drugih, kao odgovor na prepoznate rizike. Prvo je uvedenim merama zaustavljen raniji negativni trend o pranju novca u zemlji, a potom je i preokrenut. Danas je po prvi put posle 14 godina Srbija u oblasti pranja novca rangirana kao ‘srednje do malo rizična zemlja’, ispred Bugarske ili Mađarske, koje su članice Evropske unije”, istakao je Željko Radovanović, v.d. direktora Uprave za sprečavanje pranja novca.

Radovanovićeva poruka svim učesnicima konferencije bila je da finansijske kompanije previše uskraćuju usluge potencijalnim korisnicima koje prepoznaju kao visokorizične (recimo, fizička lica iz ugroženih društvenih manjina), a da takva praksa nije u skladu sa preporukama svetskih, evropskih, pa i domaćih regulatora.

“Cilj je da učinimo da finansijske usluge postanu u svakom smislu inkluzivne, a finansijske institucije da ne uskraćuju svoje usluge kad prepoznaju rizik, već da ih u skladu sa veličinom tog rizika ponude svojim korisnicima”, zaključio je Radovanović.