Privreda zabrinuta zbog nemogućnosti planiranja: „Krizu će preživeti samo oni koji imaju daha za dugo trčanje“

Pet meseci u 2025. godini poslovno okruženje u Srbiji i regionu i dalje ostaje pod znakom neizvesnosti – globalne političke tenzije, visoka inflacija, oscilacije u cenama sirovina i pad tražnje u Evropi nameću ozbiljna pitanja o tome kako će privreda izgledati do kraja godine.

Finansijski direktori sa kojima je Biznis.rs razgovarao prošle nedelje, tokom godišnje konferencije Udruženja finansijskih direktora Srbije (UFDS) na Kopaoniku, saglasni su u stavu da domaću privredu u narednim mesecima očekuje više izazova nego stabilnosti.

Dejana Backović, finansijska direktorka Kappa Star Group, ističe da je ovo „godina velikih unutrašnjih i spoljnih poremećaja“ koji zahtevaju brzo prilagođavanje u okviru svake organizacije.

„Tako i mi u našoj kompaniji pokušavamo da ne idemo za trendovima, nego da se unapred pripremimo za ono što je izvesno da će se desiti uz, naravno, brzo prilagođavanje svim neočekivanim situacijama. S obzirom na to da smo već u petom mesecu 2025. godine, izvesno je jedino da će ovo biti jedna neizvesna godina. To je glavno obeležje i teško je predvideti trendove u narednom periodu„, ocenjuje Backović u razgovoru za Biznis.rs, uz napomenu da je odlika Kappa Star Grupe da „trči na duge staze“.

„Mislim da će ovu krizu i trenutno stanje preživeti samo oni koji imaju daha za dugo trčanje”, zaključuje naša sagovornica.

Kada je reč o globalnoj situaciji i najnovijim potezima predsednika SAD u vezi sa uvođenjem dodatnih carina, Dejana Backović navodi da takva trgovinska politika neminovno pogađa sve privrede, direktno ili indirektno.

„Ono što nas više pogađa u samom poslovanju, s obzirom na to da u sastavu grupe imamo i proizvodnju kartona i konditorsku industriju, jesu trendovi i kretanje cena. Pogađa nas recesija, pre svega u Zapadnoj Evropi, i pad tražnje, što direktno utiče na proizvodnju kartona i vidi se u rezultatima poslovanja svih proizvođača. Mi još uvek uspevamo da se prilagodimo takvim trendovima, ali nije nimalo jednostavno. S druge strane, imate pritisak ulaznih sirovina, pre svega otpadnog starog papira koji mi koristimo u proizvodnji, zatim pritisak zarada, uz prisutnu visoku stopu inflacije i, naravno, cena energije koje su pre nekoliko godina bile na nižem nivou, a sada su teško predvidiva. U poslednje vreme su u padu, ali svakako značajno utiču na naše poslovanje“, ističe finansijska direktorka Kappa Star Group.

I konditorski sektor trpi posledice, prvenstveno zbog skoka cena kakaoa, koje su i do deset puta veće nego pre dve godine.

„Tu je opet pitanje kupovne moći i inflacije koja utiče na smanjenje realne vrednosti zarada i na optimizaciju potrošačke korpe. Ono što je naša snaga u takvoj situaciji je snaga brenda. Jafa je poznat brend i mislim da je to naša ključna komparativna prednost, ali kao i svi konditori izloženi smo pre svega pritisku rasta cena sirovina, konkretno mislim na kakao – kakao buter, kakao prah… Mi smo tu izloženi u delu portfolija, pošto imamo čokoladne prelive, i to je jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavamo”, navodi naša sagovornica.

Slično mišljenje deli i Sanja Keranović, finansijska direktorka kompanije Dr Oetker, koja u razgovoru za Biznis.rs ukazuje na pad kupovne moći potrošača i sve pažljivije formiranje potrošačke korpe. Ona naglašava da inflacija jeste u padu, ali je i dalje visoka, dok rast zarada nije uspeo da je isprati, što direktno pogađa FMCG industriju.

“U našem biznisu je kakao ključan. Mi smo prošle godine postali proizvođači čokolade za jelo i kuvanje, a trend rasta cene kakaoa postoji skoro dve godine unazad. Na domaćem tržištu, u prodavnicama i na rafovima, potrošači nisu imali prilike da u toj meri osete taj porast cena jer su se proizvođači trudili da ga delom kompenzuju, ali je činjenica da je nabavna cena kakaoa sa 3.000-4.000 dolara po toni u jednom momentu stigla i do 12.000 dolara – što zbog raznih špekulacija na tržištu, što zbog ozbiljnih razloga vezanih za proizvodnju samog kakaoa. To se sada neminovno prenosi i na samu cenu, ali se opet proizvođači prilično trude da taj udar na samog potrošača ne bude toliko veliki“, ističe Keranović.

Ona navodi da su trendovi Dr Oetkera inače dobri, iako se oseća pad potrošačke moći.

„Okruženje je generalno nestabilno, i globalno i lokalno. Vrlo je neizvesno šta će se desiti i sa carinskim ratom i u sukobu između Ukrajine i Rusije, a to su sve teme koje zanimaju veliki broj kompanija, što zbog nekih operativnih izazova sa kojima se susreću, što zbog sposobnosti da predvide trendove koji će uticati na njihovo buduće poslovanje. Takođe, i lokalno okruženje je od početka godine prilično nestabilno i neizvesno. Dobili smo novu vladu, čuli smo da je projekcija stope rasta za ovu godinu smanjena, a mi to u privredi takođe osećamo. Više osećamo neku vrstu neizvesnosti, nego što to kroz konkretne aktivnosti i trendove možemo da vidimo, ali je neminovno da se i kompanije drugačije ponašaju, zbijaju redove, jer nismo sigurni kakav nas kraj godine očekuje„, zaključuje naša sagovornica.

Malo prostora za poreske podsticaje u ovoj godini

Na godišnjoj konferenciji Udruženja finansijskih direktora Srbije bilo je reči o poreskoj politici i podsticajima, a Dejana Backović, finansijska direktorka Kappa Star Group, kaže da je želja bila da se kroz prvu panel diskusiju stavi akcenat na domaću privredu.

„Mislim da je značajno drugačija pozicija multinacionalki i domaćih privrednika, a naš fokus je bio da vidimo na koji način može da se kreira prostor za fiskalne, odnosno poreske podsticaje, za stimulisanje razvoja domaće privrede. Iako moja kompanija spada u velika pravna lica, svi znamo da su motor razvoja mala i srednja preduzeća. Mislim da su ona trenutno najviše izložena i da im je najteže da obezbede sredstva za dalji razvoj, ali su svakako tu i velika preduzeća koja pokušavaju da, kroz različite inicijative, stvore prostor za razgovor o kreiranju poreskih podsticaja“, navodi Backović, uz ocenu da ne vidi mogućnost za tako nešto u ovom trenutku.

„Posebno ne u ovoj godini, jer da bi se kreirao fiskalni prostor mora da se dođe do neke ravnoteže. Znači, s jedne strane mora da se kreira dodatni prihod, da bi postojao podsticaj za privredu, i onda je to više pitanje za relevantne institucije – na koji način kreirati taj prostor. Postoji tu nekoliko inicijativa, ali mislim da u trenutnoj situaciji – u zemlji, pre svega – nije realno očekivati značajne promene”, zaključuje sagovornica Biznis.rs.

Napominje i da su poreski krediti jedna od mera koja domaćim investitorima koji imaju značajna ulaganja u opremu predstavlja jedan od vrlo korisnih benefita.

„Poreski krediti ne postoje već više od deset godina i vraćanje te vrste podsticaja bi sigurno koristilo, pre svega nama kao velikim pravnim licima koji imamo intenzivne investicione cikluse, ali sigurna sam i ostalim subjektima na tržištu“, smatra finansijska direktorka Kappa Star Group.