Privredni rast Srbije ubrzava – ko je na dobitku, a ko ostaje kratkih rukava?

Ministarstvo finansija očekuje nešto brži rast ove godine nego što se ranije procenjivalo – i to 3,8 odsto BDP-a umesto 3,5 odsto, dok je i Međunarodni monetarni fond korigovao projekciju naviše na „oko četiri odsto“.

Pitanje je, međutim, da li model rasta baziran na investicijama države, građevinarstvu i ličnoj potrošnji donosi korist svima, a odgovor tražimo u razgovoru sa ekonomistom Nenadom Jevtovićem, direktorom Instituta za razvoj i inovacije (IRI), koji upozorava da projekti poput izgradnje auto-puteva ili pruga zaista poboljšavaju kvalitet života miliona građana Srbije, dok drugi deluju kao „postavljanje lavova na kapiju dok u dvorištu nema kanalizacije“.

Jevtović ocenjuje da je revidiranje prognoza rasta naviše svakako pozitivna vest, ali i ističe da se uvek treba zapitati odakle dolazi rast i da li je baziran na zdravim osnovama. Na naše pitanje da li neko u aktuelnom modelu rasta ostaje kratkih rukava, odgovara da su to oni sa nižim primanjima.

„To što je značajan deo rasta vođen potrošnjom, a izvoz je realno porastao samo 1,1 odsto u prvom kvartalu 2024. godine, nije nešto što preterano raduje. Kada pitate ko ostaje kratkih rukava – pa oni koji nisu blizu modela rasta koji je zasnovan na rastu izdataka za potrošnju. To su, pre svega, građani sa nižim primanjima, a pogotovo oni čija su primanja manja od prosečnih i medijalnih. Daleko bi bilo poželjnije da vidimo rast koji je vođen rastom u prerađivačkoj industriji koji bi se prelio na rast izvoza naše zemlje. Čini se da ovakav rast više odgovara užim društvenim grupama, a ne onim najširim, poput radnika„, upozorava Jevtović.

Time da je izvoz presudno doprineo privrednom rastu u 2023. godini, ali da bi njegov doprinos u 2024. godini mogao da postane negativan, Biznis.rs bavio se u analizi krajem prošle godine, kada su u fokusu bile diskusije o dometima i sprovođenju investicionog plana „Srbija – skok u budućnost“ i EXPO 2027.

„U 2024. će se povećati uvoz potrošne robe i opreme, jer ne možete da imate rast investicionog ciklusa i povećanja investicija na nivo od 23-24 odsto BDP-a, a da to ne prati uvoz robe. Taj uvoz je pre sedam-osam godina vredeo oko milijardu i po evra, a sada iznosi od četiri, pa i do šest milijardi evra godišnje„, objasnio je tada stručnjak Narodne banke Srbije Milan Trajković zašto se ne očekuje da izvoz bude“motor rasta“ u narednom periodu.

Među „pokretačima rasta“, dakle, više nije izvoz, ali jeste paket investicija „Skok u budućnost – EXPO 2027“, a Jevtović ukazuje na prednosti i mane takvog pristupa.

„Već godinu dana izvoz beleži slabe stope rasta, i to se poklapa sa izuzetno visokim stopama rasta u građevinarstvu koje nadoknađuju loše performanse izvoza. Definitivno da je paket investicija do 2027. godine, koji javnost prepoznaje kroz glavni projekat EXPO 2027, glavni pokretač tolikog rasta u građevinarstvu. Prednosti su to što dolazi do izgradnje infrastrukture i upošljavanja građevinske industrije, i to doprinosi opštem rastu, kao i to što Beograd postaje još privlačnija destinacija za ljude i kapital“, objašnjava.

Upozorava, međutim, da su brojne mane i rizici pristupa da se model rasta bazira na projektima poput EXPO 2027.

„Pre svega je mana to što je ovakav rast nedovoljno inkluzivan i rast BDP-a ne unapređuje standard svih građana u Srbiji. Mi nismo zemlja u kojoj postoji veliki kontingent radne snage u građevinarstvu i onda dolazi do uvoza radnika, a na taj način se odliva novac iz zemlje, dok najveću korist imaju vlasnici građevinskih firmi, odnosno vlasnici kapitala u građevinarstvu koji poseduju mašine i opremu. To nije nivo inkluzivnosti kao kada se izgradi auto-put Miloš Veliki ili brza pruga Beograd-Novi Sad-Subotica koji unaprede kvalitet života miliona građana. Infrastrukturni projekti koji su stvar prestiža, iz ugla građana koji su radnici i koji ne žive u Beogradu i širem području glavnog grada već južnije, izgledaju kao postavljanje lavova na kapiju dvorišta dok se u samom dvorištu čeka kanalizacija i asfaltiranje okućnice“, ističe Jevtović.

Na stolu su i procene da bi pokretanje proizvodnje električne Pande moglo da doprinese rastu BDP-a za ceo procentni poen, no i autor te analize, ekonomista Ivan Nikolić, kao i naš sagovornik, ističe da razvojni skok zabeležen pre skoro deceniju i po, kada se Fiat „vratio“ u Kragujevac, ne može da se poredi sa efektom koji će električna Panda proizvesti danas.

„Jasno je da je Srbija 2010. godine imala značajno veću stopu nezaposlenosti i da je tada Kragujevac predstavljao ‘dolinu nezaposlenih’, dok je danas situacija znatno drugačija. Drugi razlog je to kako će tržište odreagovati na ovaj model automobila na hibridni i električni pogon, koji možda bude pun pogodak, ali možda kupci zadrže svoje preferencije ka tradicionalnim modelima sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Naravno, pitanje je i kakva je njegova cenovna konkurentnost“, upozorava Jevtović.

On je uveren da prilike za unapređenje modela rasta postoje, i da bi on trebalo da bude što inkluzivniji i da vodi računa o drugim aspektima kao što su regionalna rasprostranjenost i demografski faktori.

Smatra da bi tome doprinela ne samo veća nego i efikasnija ulaganja u transport, i to pre svega u železnički saobraćaj, sa ciljem da svi građani imaju pristup kvalitetnom železničkom saobraćaju i mogućnosti putovanja po zemlji, a ne samo oni koji žive na trasi Koridora 10.

„Veliki potencijali su i ulaganje u obrazovanje i zdravlje građana, između ostalog i kroz ulazak privatnog kapitala u zdravstvo i otvaranje usluga srpskog zdravstvenog sektora za ljude iz Evrope. Takođe, ono što je imperativ, i što bi definitivno dalo rezultate u srednjem roku, jeste ulaganje u prerađivačku industriju, i to sa posebnim naglaskom na namensku industriju, ali ne na način na koji se sada to radi, jer ta industrija ima potpuno zaokružen proces proizvodnje i njen rast se gotovo u potpunosti preliva na rast izvoza i samim tim opšti rast u zemlji“, savetuje Jevtović.

Sutra: Ekonomija EU u uzletu, američka i kineska usporavaju