Privrednici više ne mogu da idu od banke do banke i traže jeftine kredite

Početak krize u Ukrajini doveo je tektonskih poremećaja na evropskom finansijskom tržištu, ali srećom ti negativni uticaji se za sada nisu značajnije ispoljili u Srbiji. Tokom ove godine zabeležen je rast kreditiranja od 4,3 odsto, uz istorijski nizak nivo problematičnih kredita (non-performing loans – NPL).

“U prethodnom periodu postignuti rezultati naše zemlje su izvanredni, što je posledica saradnje Narodne banke Srbije i banaka, pogotovo od usvajanja Strategije za rešavanje problematičnih kredita 2015. godine. Udeo problematičnih kredita (NPL) je pao sa nivoa iznad dvadeset odsto iz 2015. do rekordno niskih 3,19 procenata iz septembra 2022. godine”, saopštio je Uglješa Džambić, direktor Odeljenja za posrednu kontrolu poslovanja banaka u Narodnoj banci Srbije.

Od ukupnog broja izdatih zajmova, NPL-ovi stanovništvu imaju udeo od 4,2 odsto, a privrede 2,2 odsto.

Prema njegovim rečima, u apsolutnim iznosima NPL-ovi su zbirno pali sa 430 milijardi dinara u avgustu 2015. do oko 100 milijardi dinara u septembru ove godine.

“U tom rezultatu direktni otpisi potraživanja doprineli su smanjenju za oko 240 milijardi dinara, dok je prodaja potraživanja u nešto dužem vremenskom periodu (od 2013. godine naovamo) doprinela za oko 340 milijardi dinara, i to uz naknadu od oko 38 odsto”, rekao je Džambić.  

Prema poslednjim podacima, u ukupnom zbiru NPL-ova privrednici imaju udeo od 42 odsto, dok oko 56 odsto obuhvata fizička lica, preduzetnike i poljoprivredna gazdinstva.

Ovi rezultati predstavljeni su na šestom godišnjem regionalnom SEE NPL forumu posvećenom problematičnim potraživanjima, koji je danas u Beogradu okupio više od 150 lidera sa tržišta NPL-ova, uključujući predstavnike regulatora iz regiona jugoistočne Evrope, banke, investitore, investicione fondove, finansijske savetnike, advokate, procenitelje, kao i kompanije koje se bave naplatom potraživanja.

Dejan Janjatović iz NLB Komercijalne banke kazao je da potencijalna opasnost za povećanje NPL-ova u celom regionu leži u povećanju kamatnih stopa, pod uslovom da uskoro ne dođe do smanjivanja inflacije.

“Monetarno popuštanje i veliko štampanje novca za vreme pandemije dovelo je do velikog disbalansa između ponude i tražnje, a onda se desila kriza u Ukrajini, inflacija i nestašica energenata. Ali mislim da na domaćem tržištu nećemo videti negativne efekte u toj meri kao posle Svetske finansijske krize 2008. godine. Banke u zemlji su do sada, uz princip međusobnog dogovora i u saradnji sa NBS, uspele da održe dobre nivoe, pa verujem da iz aktuelne situacije možemo da prođemo bez većih posledica”, rekao je Janjatović.

Kako kaže, projekcije gubitaka i rizika u bankarskoj grupi su za ovu i narednu godinu udvostručene u skladu sa aktuelnim dešavanjima na kontinentu, ali napominje da to nije problematičan odnos s obzirom na to da je baza niska, te da se nakon tog perioda očekuje smirivanje, naravno ukoliko ne bude novih negativnih činilaca sa strane.                                     

Kako ova “poli-kriza” utiče na politiku kreditiranja banaka u regionu?

“Izazovna vremena su pred nama jer se čitav svet tokom poslednjih gotovo 15 godina navikao na jeftin novac, privrednici su išli od banke do banke i uzimali kredite zbog izrazito niskih kamatnih stopa. Međutim, sadašnja promena monetarne politike je veoma dramatična. Što se tiče banaka, one će generalno sada biti opreznije kod izdavanja novih kredita – broj ukupnih novih zajmova će se očekivano smanjiti, ali udeo NPL-ova među njima ostaće nizak”, napomenuo je Vojislav Lazarević, predsednik Izvršnog odbora Addiko banke u Srbiji.

Uzimajući u obzir demografsku i ekonomsku sliku, uporedo sa tražnjom na regionalnom tržištu rada, ne treba očekivati veliki pad zaposlenosti, a samim tim i rast problematičnih kredita u ovom delu Evrope, smatra Lazarević.

S druge strane, direktorka Direkcije za upravljanje potraživanjima u OTP banci Irina Lada očekuje da će izvesno doći do nekakve promene u regulativi, odnosno mehanizmima za rano prepoznavanje potencijalno problematičnih potraživanja.

Kako kaže, cene kredita na našem tržištu su relativno visoke u poređenju sa razvijenim evropskim zemljama.

“Zaštitni mehanizmi Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije su dobri, ali imate situaciju da na našem malom tržištu imate visoke cene, dok su na velikom tržištu EU krediti privredi jeftiniji i jasno je onda za koju opciju će se radije opredeliti veliki strani investitori”, naglasila je Lada.

Konferenciju SEE NPL organizovala je kompanija New Angles Consulting, specijalizovana za organizaciju poslovnih konferencija, kao i savetovanje u oblasti marketinga i razvoja poslovanja, uz pokroviteljstvo Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije (NUPS).